Dragana Andrić

Zašto baš rad u prosveti?

Na početku karijere imala sam prilike da se oprobam u najrazličitijim vrstama prevođenja. Radila sam na književnom prevodu, u redakciji časopisa, na prevodu stručnih uputstava kao i onlajn sadržaja. Imalo je to svojih draži, ali neposredan rad u nastavi daje čoveku mogućnost da ispolji svu svoju kreativnost i da sprovede svaku svoju ideju u delo, a nagrada za to dolazi odmah u vidu dečijih osmeha. Mislim da retko koja profesija može da bude tako ispunjavajuća kao rad sa decom, pogotovu na ranom uzrastu kada su beskompromisno iskreni i spremni da otvoreno pokažu da li im se neka aktivnost dopada ili ne.

Otkud ta posvećenost stručnom usvršavanju i napredovanju?

A zašto da ne? Svi mi itekako imamo šta da kažemo i pokažemo, a veoma malo prilika da to zaista i uradimo. U okviru svog kolektiva mnogo sam naučila, što kroz saradnju, što kroz savete. Razmena ideja i primera dobre prakse mnogo više znači od suvoparnih teorija. Aktivnost koja je koleginici pomogla da ostvari neki nastavni cilj, vrlo verovatno će odgovarati i mojim đacima.

Gde vidite sebe u nekoj doglednoj budućnosti?

Po prirodi sam veoma radoznala i volim izazove. Volim da pomeram svoje granice u profesionalnom smislu. Svoj put gradim pažljivo, strpljivo i uporno. Verujem da je predamnom još mnogo uspona, padova, neočekivanih prilika i dragocenih iskustava.

Postoji li još nešto osim posla?

Najvažnija uloga u mom životu je uloga mame jednog tinejdžera. Porodica mi je na prvom mestu. Ostane na kraju dana i malo vremena za kaficu sa prijateljima, možda laganu šetnju ili uživanje u zalasku sunca na mojoj terasi.