Ivana Mančić

Pored toga što sam nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi, u "slobodno vreme" se bavim pisanjem za veb, kopirajtingom i radim kao predavač engleskog jezika na tajvanskoj onlajn platformi. U pravo slobodno vreme čitam, šetam, putujem, kuvam i treniram.

Ono što te ispunjuje u poslu nastavnika?

Dinamika, različitost, spontanost i jedinstvenost na svakom času, svakog dana.

Reč koju najčešće koristiš na času?

Zašto?

Zašto?

U vremenu kada se informacije serviraju i primaju u instant formatima, mislim da je najvažnije podstaći učenike da misle. Iz misli proističu ideje, ideje evoluiraju u zaključke, a zaključci formiraju stavove. Na kraju dana jedino ostaje važno koliko učenika sa stavom je izašlo iz učionice.

Kako IKT u nastavi pomaže u oblikovanju učenika sa stavom?

Tragala sam za načinima koji će učenike podstaći da razmišljaju, a gde naći bolji način nego u virtuelnom svetu koji im je privlačan. Počela sam da istražujem različite veb-alate koji se mogu koristiti u nastavi, da kreiram elektronske kvizove, slagalice, interaktivne igre, video-materijale, vremenske linije, pa se nastava, kako je postajala sve dinamičnija, sve češće pomerala iz mog u informatički kabinet. Digitalni časovi su postajali sve prirodniji, a postepeno su i učenici postajali i kreatori nastavnih materijala. Dopao mi se pravac u kome se sve to kretalo, osmesi, entuzijazam, zainteresovanost. Dopalo mi se što imaju šta da pitaju, prokomentarišu, primete, kritikuju. Osnovno "sredstvo" na mojim časovima je i dalje - razgovor. Savremena tehnologija je samo moj način da od tog razgovora učenici ne beže, ne osećaju se nesigurnim i uplašenim, moj način da taj razgovor sami iniciraju. Način da pitanje Zašto? ne ostane bez odgovora i smisla. Kroz razgovor formiramo stavove, stvaramo veze, postajemo ljudi.