Jelena Bratić

Kako ste se našli u OKC timu?

Sasvim slučajno, a zahvaljujući direktorki škole u kojoj radim. Ponudila nam je da pohađamo seminar Blog, Tviter i Fejsbuk u nastavi, još davne 2011, i ja sam prihvatila. Ne odmah, istini za volju, već na njen nagovor… Nisam ni slutila da će mi, posle napisana tri teksta iz oblasti koju predajem (što je bio jedan od zadataka za sve polaznike seminara), pisanje postati sastavni deo života. Dakle, počela sam kao polaznik jednog od OKC seminara, a sada sam jedan od OKC autora. Drago mi je što ova naša saradnja ide uzlaznom putanjom jer je sledeći logičan korak pozicija OKC direktora, zar ne?! 😉

Radite u muzičkoj školi. Da li to znači da vam je život „pesma“?

Da… moje pesme, moji snovi! 🙂 Zaposlivši se u školi koju sam i sama pohađala (duvački odsek, flauta), kao da sam napravila jedan životni krug, prošla ceo obrazovni ciklus i došla do tačke sa koje sam krenula. Naravno, bogatija za fakultetsku diplomu, mnoga znanja i iskustva stečena u međuvremenu, a sada i u drugoj ulozi – nekada đak, a danas profesor. Kolektiv u kom radim čine i profesori koji su meni nekada predavali, ali su tu i moji nekadašnji učenici. To je veoma lep osećaj koji nije svako u prilici da doživi. A, tamo gde su tonovi najveći problem – posao i može da bude samo pesma!

Zašto baš jezici?

Kao vrlo mlada bila sam u prilici da učestvujem na jednom velikom folklornom festivalu u Brazilu. Bilo nas je mnogo – na stotine učesnika iz petnaestak zemalja. Tada sam shvatila važnost one izreke koja kaže da koliko jezika govoriš – toliko vrediš. Naime, sve i da ste najpametnija osoba na svetu, ako ne postoji način da ono što znate ili želite da kažete prenesete sagovorniku, to što znate pada u vodu. Zato sam se posvetila izučavanju stranih jezika, ali i maternjeg, srpskog. Moć reči je neverovatna i smatram da tu moć i snagu izgovorenog (ili napisanog) treba da koristimo pametno i uvek sa plemenitim ciljevima.

Šta je dobar nastavnik?

Pouka koju sam izvukla o važnosti poznavanja jezika i komuniciranja odnosi se i na naš nastavnički posao. Dobar nastavnik treba da ume da prenese ono što zna. I tu su jezik, govor i način izražavanja izuetno važni. Ako vas deca ne razumeju, ako ono što ih učite predstavljate na komplikovan, nerazumljiv način, niste na dobrom putu. Drugo, dobar nastavnik je radoznao, uvek aktivan, večito u potrazi i stalno uči. Zašto? Zato što, kako je rekao Ajnštajn: „Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete.“ A mi nastavnici radimo sa decom i mladima… treba održati korak i biti uvek mlad duhom. 🙂

Poruka za kraj?

Nema kraja. Sve je u stalnom pokretu…