Ljiljana Žikić

Posao nastavnika zamenili ste poslom direktora. Da li su Vaša očekivanja ispunjena ili ste se pokajali?

Još u osnovnoj školi znala sam da ću biti nastavnik, mada sam se do samog upisa dvoumila između matematike i nemačkog jezika. Posle skoro petnaest godina u nastavi, došlo je vreme kada mi više nije bilo dovoljno da samo dobro radim svoj posao. Poželela sam da mogu da radim dobre stvari za sebe i druge i nisam se pokajala zbog te odluke. Mislim da sam uradila mnogo dobrih stvari i svojim kolegama dala "vetar u leđa".

Koji deo posla direktora najmanje, a koji najviše volite?

Na prvi deo pitanja odgovor je, svakako, administracija. I dalje su papiri najvažniji - što nije zapisano, nije urađeno. Najviše volim da se bavim pitanjima nastave, internim obukama i pisanjem projekata.

Ako se škola i matematika podrazumevaju kao omiljene teme, šta Vas još interesuje?

Postoje mnoge stvari koje me zanimaju. Uživam da radim i zaista ne znam šta je to dosada. Posle svih godina rada u školi, nekako se ipak sve vrti oko nje. Poznato je da se, kada su u društvu dva nastavnika, razgovara samo o prosvetnim temama. U mom slučaju, i sama sam dovoljna :).

Volim da slušam rok muziku, čitam knjige, gledam filmove... Dosta vremena provodim na internetu, a OKC je "kriv" što sam i društvene mreže pretvorila u radno mesto :). Ako ne radim na promociji škole na blogu ili fejsbuku, tragam za iskustvima dobrih škola i nastavnika...

Da završimo priču omiljenom pesmom, knjigom ili nekim citatom u kome ste se pronašli?

Moja knjiga za pusto ostrvo je "Majstor i Margarita" Mihaila Bulgakova, bez razmišljanja.

Za citat sam se malo predomišljala, ali rekla bih da ovaj dosta liči na mene:

„Nikad ne možeš biti toliko glup, koliko ja mogu da budem gluv.
Nikad ne možeš da budeš tako alav, koliko ja mogu da ti dam.
Nikad ne možeš toliko da srušiš, koliko ja mogu iznova da sagradim.
I nikad, ali, ama baš nikad, ne možeš da budeš toliko zao,
koliko ja mogu da budem dobar.“

Ivo Andrić