Irena Rančić

Pedagog u OŠ "Branko Radičević" u Boru, moderator internet seminara Obrazovno kreativnog centra, Bor.

Kako biste opisali Vaše prve korake u pedagogiji?

Posle završene gimnazije u Boru upisala sam Filozofski fakultet u Beogradu, smer pedagogija. Sam prijemni ispit mi nije bio težak što mogu reći i za studiranje. Iskrena da budem pre upisa na fakultet nisam tačno znala čime se bavi pedagog pa me je ta znatiželja naterala da izaberem profesiju, koju sam studirajući je i zavolela. Nakon završenog fakulteta jedva sam čekala da se zaposlim kako bih svoje teorijsko znanje pretočila u praktično. Danas, ja sam već pedagog jedne osnovne škole, i uživam u tome!

Pošto ste stručni saradnik u školi, da li je teže raditi sa učenicima ili sa nastavnicima?

Svakako je simpatičnije raditi sa malom decom. U radu sa njima trudim se da tempo kao i zadatke prilagodim različitim obrazovnim potrebama i karakteristikama učenika. Sa druge strane, sa nastavnicima je lako raditi jer smo na „istoj talasnoj dužini“.

Šta, po Vama, karakteriše dobrog pedagoga?

Dobar pedagog pre svega voli svoj posao. Zatim mora da bude organizovan, fleksibilan i kreativan. Treba da bude svestan potrebe stalnog stručnog usavršavanja i unapređivanja znanja. Treba da bude dobar čovek koji poštuje ličnost i različitost svih učenika i nastavnika.

Kada biste morali da radite neki drugi posao, čime biste se bavili?

Mislim da nemam odgovor na to Vaše pitanje. Ne postoji profesija koja me privlači poput moje trenutne. Ukoliko bih pak morala da radim neki drugi posao, želela bih da to ima neke veze sa istraživanjem socijalnog i profesionalnog statusa ljudi.

Koliko koristite savrmene tehnološke uređaje u svojoj svakodnevici?

Veliki deo vremena potrošim koristeći računar i „pametan“ telefon i prosto ne bih mogla da zamislim svoj život bez njih. Za posao su neizbežni, a za slobodno vreme korisni i zabavni.

Da li imate neki hobi?

Imam. Obožavam da šijem. I to radim bez šnitova. Majka i baka bi me „ubile“ svaki put kada vide da eksperimentišem bez unapred iscrtanog šnita. Ali ja uživam u tome i ponosno nosim svoje kreacije… kada budu uspešne.

O čemu maštarite u slobodno vreme?

O raznim destinacijama. Volela bih da proputujem čitavu planetu, ne samo da bih videla svetske znamenitosti, već i da bih upoznala ljude koji tamo žive i njihovu kulturu. Pored toga što se možete zabaviti, puno možete i naučiti, zar ne?

Da li je čaša do pola puna ili do pola prazna?

Trudim se da moja čaša uvek bude do pola puna. Međutim, u trenucima kada mi se čini da je do pola prazna ne stidim se da savete i smernice potražim od drugih ljudi, kako bih se vratila na pravi put.