Ja sam borsko dete, što dokazuje činjenica da sam se nakon završenih osnovnih studija u Beogradu vratila u svoj rodni grad.  Moj „state of mind“ određuju dve stvari:

Grad u kojem živim – tokom četvorogodišnjih studija vešto sam se opirala promeni naglaska i u kom god kontekstu da sam mogla da ubacim naziv rodnog grada, to sam i radila. Među svojim kolegama sa fakulteta poznata sam po tome odakle sam, a verujem da je i Bor (makar u mom akademskom okruženju) postao „poznat“ po meni. Kada smo na fakultetu bivali u pozicijama predavača, svaki put bih pred kolegama izašla i predstavila se rećenicom: „Zdravo, ja sam Miljana i ja sam iz Bora“. Širila sam ideju rudarskog duha, pisala eseje na tu temu, prenosila kolegama informacije o Boru i još mnogo što šta;

Studije koje sam završila – ja sam diplomirani andragog Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za andragogiju, ili „adult education“ (obrazovanje odraslih), najviše se opredeljujem zbog iskrene vere u obrazovanje i učenje i sigurna sam da je to jedino što može promeniti sve(s)t. Svako ima neku svoju religiju, moja je obrazovanje. Sklona sam da sve posmatram kroz prizmu učenja i obrazovanja, a poseban akcenat stavljam na neformalno i informalno (tzv. „slučajno“). U društvu sam neko ko stalno primećuje trenutke učenja i stavlja do znanja drugima kada su se, kako i zašto ti trenuci desili, kao i kakvog će uticaja imati na budućnost. Mogu reći da na taj način „osvešćujem“ okolinu da učenje nalazimo u svakom trenutku života, u radu, u kominikaciji, u slobodnom vremenu… Dokle god živimo, učimo. To je nešto što nikada neće prestati. 🙂