Odlučivanje je proces dolaženja do neke odluke, a pod odlukom se podrazumeva izbor iz skupa koji sadrži najmanje 2 mogućnosti. Svako od nas se nalazio u situaciji kada treba da donese ispravnu odluku. Takva situacija zahteva sposobnost zamišljanja alternativnih scenarija, od kojih jedan scenario kasnije može biti sproveden.
Priča o odlučivanju se može poklopiti sa onim trenutkom kada je jedinka Homo sapiens, evolucijom, razvila funkciju racionalnosti (sposobnosti za jezik, rasuđivanje i rešavanje problema). Zakoni logike i matematičke teorije verovatnoće su predpostavljali da postoji samo jedan ispravan način odlučivanja i da u svakoj situaciji postoji samo jedna ispravna odluka.
Danas, na osnovu empirije i pomalo intuicije, ljudsko odlučivanje odstupa od navedenih principa i pravila, i to na predvidljiv i sistematski način. Danas je čovek “predvidljivo subjektivan” i bez obzira na profesiju, pol, godine, raspoloženje, inteligenciju, prisutni su faktori koji snažno utiču na donošenje odluke.
Zavisi iz kog ugla posmatramo ovu situaciju jer ona može biti ni potpuno dobra, ni potpuno loša. To je jednostavno osobenost našeg kognitivnog sistema, kao što je našoj vrsti karakteristično da imamo 2 oka ili 2 ruke.
Stanje našeg uma u trenutku donošenja odluke
Naš um u trenutku odlučivanja poredi mogućnosti i bira onu koja nam donosi najviše koristi, koja može biti materijalna ili nematerijalna. Na primer, kada želimo da renoviramo kupatilo, interesujemo se za cenu, boju, odgovarajuću rasvetu, kvalitet sanitarija i pločica. Ukoliko je tržište uređeno i nudi opremu za kupatilo kakvu smo mi zamislili po datim parametrima, lako ćemo napraviti spisak poželjne opreme koja nam je neophodna.
Ukoliko iz nekog razloga, nema na tržištu dostupnih podataka o nekoj željenoj boji pločica ili ako se ne uklapa cena rasvete za novo kupatilo sa našim kućnim budžetom, u proces odlučivanja se upliću i razni spoljašnji faktori, koji ne potiču od nas i naših preferencija nego od naše okoline.
Takvi uticaji su sve vreme bili tu i čekali su da u našem kognitivnom sistemu prostor ostane upražnjen, kako bi ga popunili. Ovo važi i za izbor pri kupovini automobila, televizora ili bilo čega drugog.
Kakve važne odluke donose nastavnici?
Kao što je već navedeno, odluke donose ljudi najrazličitijih profila koje su praćеne brojnim kriterijumima i faktorima, ali se ipak dešаva da budu subjektivne. Odlučivanje je sastavni deo života i svake profesije. Ipak treba malo odvojiti nastavni kadar. Zašto? Od prosvetnih radnika zavisi kakve ćе generacije da stasaju, jer
tragovi koje nastavnici ostavljaju, nisu samo oni ispisani na tabli – to su i oni tragovi u prostoru i na učеnicima (budućim ljudima).
Nastavnik mora odlično vladati svojim mislima, mora biti uzor budućim generacijama kako bi učеnike pravilno usmerio. Kada nastavnik istinski voli svoj poziv, uspećе za kratko vreme da prepozna talenat kod dece i bude „glavni krivac“ za njihove budućе uspehe iz sporta, prirodnih ili društvenih nauka. Svi pamte prvog učitelja, neke njegove izreke ili postupke.
Kada utemeljimo kod učеnika pozitivan način ponašаnja i svojim primerom ga usmerimo da gradi dragocene osobine poput čuvanja životne sredine ili poštovanja starijih, možеmo reći da smo uradili dobar posao. Sa druge strane, ako nastavnik prekoreva dete u trenutku besa, šаlje celom razredu poruku mržnje umesto pravde. Dobar pedagog u svakom trenutku možе prepoznati šta se dešаva u srcu i glavi deteta.
Ocenjivanje učenika
Vrednovanje rada učenika i proces ocenjivanja su jedan od najvažnijih aspekata nastave. Kada su pred učenikom izazovi, sinhronizovani sa njegovim sposobnostima i ukoliko se oni postepeno povećevaju tako da učenik dobija od nastavnika povratnu informaciju, motivacija za učenje će brzo dostići visok nivo. Ovu studiju dokazao je mađarski psiholog Mihalj Čiksentmihalji.
Na kraju školske godine se najviše oseća tenzija, nervoza, svađa i nezadovoljstvo. Mnogi roditelji ne shvataju važnost pravilnog odlučivanja pri zaključivanju ocena, jer smatraju da je to samo jedna brojka i da ni jednog nastavnika to “ništa ne košta” jer je to sitnica, a njihovom detetu će značiti za uspeh ili prosek.
To uglavnom komentarišu roditelji koji pred svojom decom izjavljuju da obrazovanje nije važno, da znanje ni čemu ne služi, da se posle srednje škole lako dolazi do diplome i slične fraze. Ovo je i jedan od razloga što mnogi nastavnici odbijaju da govore o svom načinu ocenjivanja ili to govore anonimno.
Dešava se nastavnik ne bude objektivan pri ocenjivanju učenika i to može biti slučajno ili namerno. Zbog čega se to dešava? Brojne su situacije u kojima učenik dobije nižu ocenu i smatra da je oštećen jer je na sva pitanja u potpunosti tačno odgovorio. Međutim, nekada nastavnici daju nižu ocenu jer steknu utisak da učenik to nije naučio sa razumevanjem, da je gradivo naučeno napamet ili mu se jednostavno ne dopadne redosled izlaganja.
Pored ovakvih primera, dešava se da učenik koji je hiperaktivan i uslovno rečeno “živahan” na času (cupka nogama, stalno nešto traži po rancu, hoće na svež vazduh jer se ne oseća dobro, daje suvišne komentare, želi da bude u centru pažnje i slično), dobija na odgovaranju nižu ocenu. Na taj način se neki nastavnici “revanširaju” ovakvim učenicima za sve njihove dosetke i komentarisanje časova.
Danas nastavnicima nije ni malo lako da animiraju učenike i zainteruju ih za gradivo. Ne smemo dozvoliti da nam neki učenik ometa tok časa. Ukoliko je previše živahan, moramo mu nametnuti neku obavezu više, organizovati češće grupni ili projektni rad, kako bi čas bio ispunjen od prvog do poslednjeg minuta.
Pored prethodnog primera kada učenik bude “oštećen” pri ocenjivanju, postoje i druge situacije kada nastavnik “nagradi” učenika. To je situacija kada nastavnik, praćen intuicijom, stekne utisak da malim nagrađivanjem učenika može povećati njegovu motivaciju za učenje i zainteresovati ga za svoj predmet.
Ovo može razviti negativnu atmosferu u razredu i osećaj da neki učenici imaju “protekciju”. Ovakve odluke ne smemo donositi. Ukoliko želimo da motivišemo učenika, ne smemo to raditi davanjem više ocene nego davanjem više termina za odgovaranje i više časova dopunske nastave.
Povezujte školsko gradivo sa svakodnevnim životom i postavite precizno kriterijume, tako da i nastavniku i učeniku bude jasna procedura ocenjivanja, ali i da se izbegne subjektivno ocenjivanje.
Tekst je napisala Vesna Božilović, autor seminara Eksperimenti u nastavi.