Ko ne voli da igra igrice? Setite se samo koliko smo se svađali oko tetrisa devedesetih godina 🙂
Igranje video-igara (gejming) već dugo je deo svakodnevnice naših učenika, bilo da su oni u osnovnoj ili srednjoj školi. Mišljenja stručnjaka povodom ovog globalnog fenomena zabave su podeljena: od hobija koji može da izazove visoki stepen fizičke zavisnosti (poput alkohola i droge) do tumačenja da igrice pružaju priliku učenicima da što bolje razviju svoje logičke veštine, kao i da na najbolji način zakorače u svet informacionih tehnologija, grafičkog dizajna ili sve popularnijeg profesionalanog gejminga. Vreme kada vam je za omiljenu video-igricu bilo potrebno da ubacite žeton u mašinu u klubu sa konzolama je daleka istorija i decenijama unazad u svet komjuterskih igrica možete da pristupite bilo kada i bilo gde sa mobilnog telefona ili računara.
Iako video-igrice mogu da imaju veoma negativan uticaj na odrastanje dece (dokazano mogu da izazovu zavisnost kod igrača) takođe mogu da imaju pozitivan uticaj tokom razvoja učenika (pospešuju logiku, razvijaju hitro donošenje odluka i sl). Ono što je sigurno je da će broj „gejmera“ kojima ćemo predavati u narednim godinama biti sve veći. Stoga je dobro da se upoznamo, a samim tim i prilagodimo, novom virtualnom okruženju u kome odrastaju naši učenici. Za početak da odgonetnemo zašto su igrice toliko popularne među decom.
1.Industrija zabave je najbrže rastuća privredna grana na svetu
Tržište video-igara je u enormnom usponu i trenutno je veće od filmskog i muzičkog zajedno. To ukazuje da velike kompanije u ovoj oblasti imaju ogromna sredstva za planiranje i realizaciju sadržaja. Sa takvim mogućnostima očekivano je da će deo proizvoda iz industrije zabave imati planetarni uspeh, odnosno da će dopreti do milionskog broja korisnika. Upravo zbog likvidnosti tržišta industrije zabave svakodnevno se lansira veliki broj različitih vrsta onlajn igara i verovatnoća da će te naići na igricu koja je rađena baš po vašem ukusu je velika, gotovo izvesna.
2. Video-igre govore univerzalnim jezikom
Pored toga što se industrija gejminga oslanja na urođene osobine ljudi za potrebom da se igraju (nadmeću, takmiče) video igre imaju univerzalnu (bajkovitu) priču. Postoji čitava grana u industriji zabave koja se odnosi samo na kreiranje scenarija odnosno pozadinske priče svake video igrice. Tako da stvaranje igice, možemo da tumačimo kao pisanje moderne virtelne bajke, u kojoj mi nismo pasivna publika koja sluša pripovedanje, nego imamo aktivnu herojsku ili antagonističku ulogu. Kada ove delove pomešate sa šarenolikom grafikom dobijate super slatki kolač kome teško može iko odeleti.
3. Igrice pružaju mogućnost da doživimo situacije za koje u realnom životu ne bismo imali priliku
Sve računarske igrice su interaktivne do te mere da igrači često daju primat ponašanju svojih virtuelnih avatara, nego svojim sopstvenim postupcima u realnom životu. Tu se zapravo nalazi klizavi teren koji korisnike (naročito decu) može da odvuče u problem zavisnosti od igranja video-igara. Osećaj uspešnosti u nekoj igrici može da upotpuni praznine drugih neuseha koje igrač trpi u životu, takođe gejming pruža mogućnost stupanja u bezbroj kontakta sa igračima širom sveta. Više nam mogućnost za igranje nije samo u okviru parka ili škole, već imamo pristup globalnom igralištu na kome razmenjujemo iskustva sa igračima iz celog sveta.
4. Profesionalni gejming
Igranje igrica teži da postane olimpijski sport. Nagradni budžeti na svetskim turnirima u profesionalnom gejmingu umnogome prevazilaze budžete Vimbldona ili učešća u Ligi Šampiona. A ta mogućnost dodatno raspaljuje maštu kod igrača da više vremena provedu igrajući igrice, odnosno trenirajući, jer tako mogu da postanu poznati i za današnje uslove odlično plaćeni. Na igranje igrice učenici više ne gledaju samo iz ugla zabave, već kao na mogućnost da pronađu put do svoje buduće profesije.
Uloga učitelja, nastavnika, profesora pred ovim izazovom u obrazovanju svakako nije mala, ali igranje video igara neće nestati (biće još izraženije u narednim godinama) stoga na naizgled suženom terenu učeničke pažnje ostaje nam malo prostora da izvedemo pozitivan pedagoški manevar. Zato na gejming treba da gledamo više kao na saveznika, nego na protivnika u obrazovanju, a evo i zašto.
5. Igrice su veoma informativne platforme
Gejming je veoma širok pojam. Postoji veliki broj vrsta i podvrsta onlajn video igara. Veliki deo igara u svetu ima tematike epske ili istorijske fantastike. Tako da veliki broj igrica se zapravo oslanja na svet nauke i umetnosti, što nam ostavlja prostor da iskustva koja naši učenici široko prihvataju kroz igrice nadogradimo našim akademskim znanjem. Na primer, ako imate učenike koji sebe vide kao buduće „game developer-e“ (osobe koje će nekada da kreiraju sopstvene igrice) vrlo lako možete da ih zainteresujete za kreativno pisanje, likovnu kulturu, zatim biologiju, kao i fiziku i matematiku, jer bez znanja iz tih predmeta je prosto nemoguće kreirati interesantne onlajn igrice.
6. Gejming je u suštini priča o pobednicima
Igranje igrica brzo nakon uvodnog oduševljenja scenarijom i grafikom novog virtualnog okruženja, prelazi u domen takmičenja ili napredovanja. Kao što smo već rekli, priznanje da ste u nečemu dobri i da ste nešto uspeli (iz niza pokušaja da postignete) kod igrača budi osećaje sreće i euforije. To je i jedan od razloga zašto igrači burno reaguju kada ne uspeju da ostvare neki svoj cilj. Ova karakteristika gejminga takođe može da ima pozitivne posledice u obrazovanju. Upravo iz činjenice da takmičarski duh i želja za napredovanjem evidentno postoji kod gejmera, na nama je „samo“ da taj model usmerimo na školske obaveze.
7. Igrice su pune potraga (quest) i izova (challenge)
Rešavanje potraga (quest) i svakodnevnih izazova (challenge) umnogome podseća na domaći zadatak. Zapravo to i jesu domaći zadaci u svetu gejminga, pošto u određenom trenutku dana, nedelje ili meseca igrač treba da reši određene zadatke (neretko su to zadaci koji se iznova ponavljaju i njihovim rešavanjem igrač dobija nagradu u određenim resursima). Možda naši domaći zadaci nemaju formu potrage i nisu dovoljno izazovni, a to su parametri koji su milenjacima i pripadnicima generacije Z (odnosno našim učenicima) i te kako potrebni.
8. Da ostvarite rezultat u nekoj igri potrebno je da budete dobro organizovani i da imate izvrsno upravljanje vremenom
Prosto je nemoguće da pukim ponavljanjem nekih radnji (čak i kada kupujete za novac resurse u igricama) ostvarite vrhunski rezultat ukoliko nemate razrađenu dobru taktiku i strategiju tokom igranja. To su sve logičke radnje i neretko možete da izvedete čitave formule i algoritme kako da postanete uspešni u igranju. Što u našoj svakodnevnoj komunikaciji sa učenicima znači da ako hoće da postanu dobri gejmeri moraju da znaju jednačine sa dve nepoznate ili osnove mehanike ako je reč o igricama koje su simulacija vožnje.
_________________
Savet koji možemo da vam damo o tome kako da iskoristite sve prisutan gejming kao saveznika u nastavi, bio bi taj da probate da pronađete vremena i razgovarate na ovu temu sa svojim učenicima. Da saznate koje su igrice koje vole, koliko vremena provode igrajući ih, zašto su odabrali baš tu igricu. Ovako ćete ostvariti prisniji odnos sa učenicima i pridati pažnju njihovom hobiju, što može biti odrađeno pola posla u povećanju interesovanja za predavanja na vašim časovima.