Tokom karantinskih dana mnoge navike smo morali da korigujemo, odnosno promenimo. Na sreću, opušten vikend na kauču uz grickalice ili slatkiše uz dobar film ne spada u užitke koji su nam trenutno nedostupni. Na interenetu možete naći puno predloga o filmovima i serijama koje mogu da upotpune leškarenje neradnim danima, a mi vam predlažemo kinematografska ostvarenja koja se dotiču naše profesije – obrazovanja. Na listi nema filmskih klasika poput filmova „Društvo mrtvih pesnika“, „Dobri Vil Hanting“ , „Opasni umovi“, „Škola roka“, pošto verujemo da ste tu „obaveznu lektiru“ odavno pogledali. Sada želimo da vam predstavimo neke filmove koji možda nisu toliko popularni, jer ih holivudska mašinerija nije toliko gurala, ali su iz pedagoškog ugla veoma značajni. Pronađite način da pogedate neki od njih.
Đak prvak (The First Grader – 2010)
Prvi dan u školi je poseban dan za đake prvake, njihove roditelje i sve učiteljice i učitelje koji ponovo započinju svoju pedagošku avanturu. Sada zamislite da među prvacima imate učenika koji ima 84 godine. Ovako izgleda uvod u film „Đak prvak“ (The First Grader) koji govori o autobiografskoj priči Kimani Maruga, farmera iz Kenije, koji želi da iskoristi svoje pravo na škololovanje, koje nakon uvođenja zakona o obrazovanju (2003) u Keniji postaje dostupno svima. Životna priča Kimani Maruga je prožeta „verovali ili ne“ rubrikama, kao što je npr. njegova želja da nauči da čita.
Čekajući Supermena (Waiting for a Supermen)
Kriza obrazovnog sistema u Americi nije neka nova vest. Dvedeset i peto mesto na svetskoj listi najboljih školskih sistema sigurno ne godi Americi, ali problem reforme obrazovanja je kompleksan i neizvestan proces. Ovaj dokumetarac pogađa srž globalnog obrazovanja kroz teme motivisanosti nastavnog kadra, preopširnih i neefikasnih nastavnih programa, problema budžetiranja škola, kao i svevidljivijih posledica da javno obrazovanje ne može da pruži pravu šansu za napredovanjem kod velikog broja učenika. Moderan sistem edukacije postaje globalni problem (koji nije prisutan samo u Americi) i jasno je da Supermen (ili drugi junak iz sveta Marvela ili DC-a) neće rešiti ovaj problem, već rešenja ostaju na nama.
Sjajni govornici (2007)
Ovo filmsko ostvarenje Denzel Vošingtona donosi nam priču o položaju afroameričkih studenata u Teksasu. Period velike ekonomske depresije bio je takođe i vreme velike rasne netrpeljivosti, naročito na jugu SAD-a. Međutim, i u takvim vremenima stvaraju se ličnosti poput Melvina Tolsona (Denzel Vošington) koji je rešen da stvori najbolji debatni tim u Americi. Film kroz svoju društvenu angažovanost ukazuje na probleme rasizma američkog Juga početkom 20. veka, ali i donosi priču o debatovanju kao i te kako bitnoj obrazovnoj metodi u formiranju konstruktivnog i kritičkog mišljenja kod učenika.
Imeđu zidova (The class) – 2008
Između zidova nam iz prvog ugla predstavlja priču o tome kako je raditi sa milenijalcima čija je pažnja usmerena na skoro sve, ali po najmanje na nastavu. Kuriozitet ovog filma je što Fransoa Begodo, koji je napisao scenario i istoimenu knjigu po kojoj je kasnije snimljen film, takođe igra i glavnu ulogu u ovom ostvarenju, što predstavljanju atmosfere koja vlada u učionicama u predgrađu Pariza daje na velikoj autentičnosti. Fransoa je godinu dana proveo kao profesor francuskog kako bi imao precizan uvid u izazove i zadatke sa kojima se susreću nastavnici u školama Pariza.
Stoji čvrsto i odradi posao (Stand and Deliver)
Ukoliko mislite da filmovi i realne situacije na časovima nemaju puno povezanosti, onda će vas ostvarenje „Stoji čvrsto i odradi posao“ razuveriti u tom stavu. Naime, priča ovog filma rađena je po motivima karijere Džejmija Eskalantea. Džejmi Eskalante je poznati profesor matematike iz Los Anđelesa, a pored filma o njegovim metodama učenja, po njemu je nazvan i jedan asteriod. Dovoljno podataka da se zapitamo kako je profesor Džejmi sve ovo zaslužio. Odgovor je jednostavan – Džejmi je bio izvanredan profesor, poznat po tome što nikada nije prihvatao „ne“ kao odgovor, svoju slavu je stekao u radu sa učenicima koji nisu bili naklonjeni (niti motivisani) izučavanju matematike. Ali, zalaganjem i „ludačkom“ energijom, kao i predstavljanjem matematičkih problema iz ugla učenika (govoreći njihovim jezikom i slengom), profesor Eskalante je izbacio epitete „dosadno“ i „naporno“ iz časova matematike. Jedna od replika ovog filma je i odgovor na pitanje: „Da li ste uradili sve što ste mogli na svojim predavanjima“, odgovor profesora Eskalantea bio je „Ne, nisam ni približno uradio sve“.
Ovo su naši predlozi za filmove uz koje možete da provedete subotnje/nedeljno popodne, a ukoliko imate svoje omiljene filmove na temu obrazovanja i želite da ih podelite sa nama, pišite u kometaru 🙂
Školski pozdrav!