Olgica Rakić

Ko je Olgica Rakić?

Zaljubljenik u matematiku i muziku. Još su Pitagorejci rekli da je to povezano. Samom Pitagori pripisivana su otkrića tajni brojeva i povezanosti strukture brojeva i brojevnih odnosa sa strukturama muzike i kosmosa. Nisam se bavila kosmosom, ali sam kao dete želela da budem astronaut…a završila kao diplomirani inženjer elektrotehnike…

I ode u prosvetu?

Jedna mamina prijateljica reče, kada smo se srele posle mog diplomskog ispita i kada sam rekla da radim u školi, sa pomalo sažaljivim izrazom na licu “Pa dooobro…” U prosvetu sam ušla neplanski. Želela sam da pružim ovom svetu neverovatne izume iz oblasti elektrotehnike, ali mi se nije dalo. Počela sam kao apsolvent u školi i tu i završila sa osmehom od uha do uha svaki put kad uđem u učionicu. Obožavam da predajem znanje. Otuda ode ja u prosvetu.

Pa dobro škola, ali zašto još i OKC?

Slučajno. Počela pandemija, “iskočio” mi oglas na Fejsbuku da OKC traži nove saradnike i ja reših da okušam sreću. Zvučalo mi je nobles “OKC”, pa sam poželela da budem deo te ekipe. Plus ono što rekoh malo pre, volim izazove i da predajem znanje. U svojoj karijeri nisam imala ni jedan stručni seminar koji bi zadovoljio moje potrebe. Zato sam rešila da ga sama napravim. Razmišljala sam “ako me i ne prime da budem deo ekipe i radim seminar, bar ću naterati sebe da napravim predavanja za sledeću školsku godinu…U OKC-u sam, pišući materijal za seminar, i ja mnogo novog naučila. A to je smisao života. Proširivati vidike i upoznavati pozitivne ljude.

Čime meriš uspeh?

Kaže moja koleginica “nije nauka zec, pa da pobegne”. Koliko mudrosti u ovome! Dvadeset i pet skoro šest godina radim u školi. Toliko bivših đaka imam da ne mogu da prođem gradom, a da se bar petoro ne nađe da stanemo i popričamo. I znate šta? Sećaju se dobrih predavanja, naravno, ali su im najdublje urezana sećanja na one časove kada smo razgovarali kao ravnopravni ljudi o svemu i svačemu. I time merim i uspeh. Koliko su se prijatno osećali na mojim časovima, čega se sećaju sa mojih časova, osmehom kojim me nagrade kada se vidimo, pozivima u svatove i na krštenja dece, osećanjem samopoštovanja koje su izgradili jer sam im ukazivala poverenje i poštovanje, time što mi ćerka dođe i kaže “znaš, mama, tebe svi moji drugari, tvoji bivši đaci, zovu mama Olgica”… To je, verovatno, najveća nagrada za svakog nastavnika.

Da li ima slobodnog vremena i kako se troši?

Ne troši se, koristi se. Naravno da ima. Kad je organizacija dobra, sve se postiže. Slobodno vreme provodim ili uz knjigu i dobru muziku (koja uvek svira na mom radiju) ili uz neki od instrumenata svirajući i pevajući u društvu ljudi dobre energije. Ti ljudi su moji drugari iz mladosti ili moj školski rok bend sa kojim često pravim koncerte.