Nastavnici i roditelji imaju zajednički cilj, a to je pružanje podrške detetu. Efikasna obostrana komunikacija neophodna je za celokupni razvoj i napredak deteta. Saradnja nastavnika i roditelja ostvaruje se na informativnom i na obrazovnom nivou i važan je segment procesa učenja.
Poznavanje pedagogije i dečje psihologije moćan je saveznik nastavniku
Nastavnik priprema i realizuje različite oblike komunikacije i saradnje sa roditeljima u vidu roditeljskih sastanaka, individualnih razgovora, „otvorenih vrata“, elektronske komunikacije, neformalnih zajedničkih aktivnosti poput izleta, manifestacija, okupljanja itd. Kroz individualne razgovore nastavnik može od roditelja dobiti dragocene informacije o učeniku, a roditelj može pratiti razvoj kompetencija svog deteta u školi i razgovarati o mogućim problemima.
Nastavnik – organizator saradnje
Veoma je važno da nastavnik isplanira individualni razgovor. Za početak mora znati da li u školu poziva oba roditelja ili jednog. Određuje datum i vreme sastanka, prostor u kom će se odvijati razgovor, razlog i cilj sastanka. Da bi nastavnik sa roditeljima podelio bitne informacije, pre sastanka treba da pripremi stavke o kojima će biti reči.
Na primer:
- rad i napredovanje učenika
- vladanje učenika
- odnosi prema drugovima/odraslima u školi
- socijalizacija deteta
- redovnost pohađanja nastave
- pitanja roditeljima
- zapažanja i predlozi nastavnika
- tekuće informacije
Profesionalni pristup i umešnost komuniciranja
Nastavnik je taj koji vodi sastanak. Uspešnost učenika prati se kroz otvorenu i srdačnu komunikaciju s roditeljem. Da bi dijalog bio istovremeno prijatan i produktivan, od nastavnika se očekuje da bude ljubazan, tolerantan, strpljiv i odmeren, da pažljivo sasluša mišljenje roditelja, kao i da mudro govori i postupa. Time gradi uzajamno poverenje i poštovanje. Jasno treba da istakne šta je to što ceni kod deteta, a gde očekuje poboljšanja ili promene. Preporuka je da nastavnik razgovor počne i završi pozitivnim stavom.
Roditelji su dobrodošli u školi
Kroz kvalitetnu saradnju roditelj postaje aktivni učesnik u životu svog deteta i uključuje se u rad škole. Individualnim oblicima saradnje roditeljima se pruža mogućnost da u porodici stvaraju potrebne uslove za razvoj deteta, prate razvoj svog deteta tokom školovanja, kao i da stiču dodatnu edukaciju o vaspitanju i obrazovanju svog deteta.
Nastavnik poštuje poverljivost podataka
Nastavnik individualne razgovore evidentira u elektronskom dnevniku u rubrici Administracija. U delu Roditeljski sastanci i pojedinačni dolasci upisuje pored imena svakog učenika datum dolaska/razgovora, evidentira ko je od članova porodice prisustvovao i unosi belešku. Beleška može sadržati temu i ishode razgovora, ključne pojmove, zapažanja i zaključke, povratne informacije roditelja, predloge i slično – sve što je od značaja za dalje praćenje napredovanja učenika.
Primeri beleški:
Informisanje roditelja o napredovanju učenika u radu, vrednovanju IOP 1 programa i planiranim merama za iduću godinu. Učenik je pohvaljen za odgovoran odnos prema radu, redovne dolaske i donošenje pribora i domaćih zadataka, uloženi trud i lepo ponašanje.
Individualno savetovanje o radu i napredovanju učenika. Roditelj se obraća za pomoć. Kao problem iznosi otežanu komunikaciju deteta („borba sa nejasnim izražavanjem“) i oskudan fond reči. Na predlog odeljenjskog starešine, školski psiholog će sa detetom obaviti razgovor i testiranje. Roditelj saglasan (napominje da je i sam želeo da predloži isto).
Roditeljima ukazano na poteškoće deteta s vidom: zapis na tabli vidi slabije ili kao duple linije. Preporuka odlaska očnom lekaru.
Razgovor o napredovanju i vladanju učenice. Skrenuta pažnja na povremeno zaboravljanje domaćeg zadatka iz različitih predmeta, kao i na neophodnost redovnog vežbanja matematike. Roditelj upoznat da su rezultati kontrolnih zadataka iz matematike ispod očekivanog nivoa.
Roditelj upoznat da socijalizacija učenika još uvek izostaje. Učenik za vreme vikenda nekontrolisano provodi više sati dnevno u igranju video igrica. Roditelj situaciju opravdava zauzetošću. Skrenuta pažnja na značaj dečje igre na otvorenom, igre loptom, boravka na vazduhu itd. Predloženo da se video igrica svede na pola sata NEDELjNO – u jedan od dane vikenda, ili potpuno ukine.
Razgovor o vladanju i važnosti poštovanja pravila ponašanja u školi. Uticaj radnih navika na uspeh učenika.
Primer iz prakse:
Učenik je zbog nediscipline, ometanja nastave i problematičnog ponašanja kažnjen premeštanjem u drugu školu. Novi odeljenjski starešina zabrinut je kako će dolazak ovog učenika uticati na odeljenje, a ujedno oseća odgovornost u asimilaciji novopridošlog dečaka u nepoznato školsko okruženje.
Odeljenjski starešina odlučuje da obavi individualni razgovor s roditeljima ovog učenika. Za početak, detaljno se o novom detetu informiše u pedagoško-psihološkoj službi. Saznaje da su roditelji razvedeni i iz tog razloga individualni razgovori sa njima biće obavljeni odvojeno. Prvi sastanak dogovoren je s majkom, jer dečak sa njom živi.
Nastavnik priprema kratku uvodnu reč kojom će se predstaviti i roditelja pozvati na saradnju u interesu deteta. Cilj mu je da sazna određene podatke o dečaku, porodičnim okolnostima, procesu njegove socijalizacije i iz tog razloga za roditelja priprema pitanja otvorenog tipa. Pokušaće da pronikne u suštinu problema, kako bi dečakovo ponašanje nadalje adekvatno usmeravao. Za uspešnu saradnju važno je steći poverenje roditelja.
U razgovoru s majkom nastavnik je, pored ostalog, uvideo da je dete zapravo rastrzano između dva sukobljena roditelja koji su posle razvoda formirali porodice s novim supružnicima. Dečak je bio zapostavljen i zbog toga pati, a svojim lošim ponašanjem u prethodnoj školi pokušavao je da pridobije pažnju vršnjaka i odraslih.
Slično je tekao i individualni razgovor s ocem. Odeljenjski starešina je iz pripremljenih pitanja saznao stavove i postupanja oca prema detetu. Dodatno je video da se vaspitni stilovi oca i majke razlikuju – majka je u svojim zahtevima prema sinu dosledna, dok je otac popustljiv i nemaran.
Na kraju individualnog razgovora nastavnik je svakom roditelju predočio svoje viđenje situacije, dao savete i predloge za prevazilaženje problema i pozvao ih na nastavak saradnje u interesu deteta. Dogovoreno je da će posle nekog vremena biti zakazani novi individualni razgovori. Odeljenjski starešina pozvao je roditelje da mu se obrate ukoliko im zatreba podrška i savet.
Rezultati prvog individualnog razgovora uskoro su bili vidljivi. Pozitivna promena u ponašanju dečaka bila je primetna i u školi, ali i u porodici. Roditelji su osećali olakšanje i zahvalnost. Dečak je osetio da je prihvaćen od vršnjaka i odraslih u novoj školi. Sada je pažljiv na časovima, pa postiže i bolji uspeh u učenju. Odeljenjski starešina zadovoljan je postignutim ishodima.
Zahvaljujući individualnim razgovorima nastavnik je uspeo da uspostavi otvorenu komunikaciju sa učenikom. Uloženim trudom i zainteresovanošću da pomogne stekao je poverenje učenika i njegovih roditelja.
Tekst je napisala Milena Vojnović, autor seminara Elektronska pedagoška dokumentacija