Mikroučenja – kako manje može da donese više u obrazovanju

Kontinuirano učenje već dugi niz godina stoji na vrhu prioriteta svakog profesionalnog plana pojedinca ili organizacije koja želi da dostigne uspeh. Znanje je svuda oko na nas (najviše na internetu) i jedna od glavnih odlika znanja u 21. veku je njegova efikasnost (koliko će biti realno primenjivo i koliko će nam pomoći u rešavanju određenih problema).

Iz ugla rada u obrazovanju, borba za aktivnu pažnju naših učenika je velika, pogotovo u današnje vreme (čak i da ne postoji pandemija kovida). Imati efikasna, zanimljiva i učenicima prilagođena predavanja je zahtevan poduhvat (ali ne i nemoguć 😀). Zato je praćenje novih trendova u obrazovanju i te kako bitno ukoliko želimo da se naš rad na polju edukacije prepozna kao odličan.

Mikroučenje je metoda koja može da odgovori na mnoge nedoumice i klizave terene (probleme) koje moderno obrazovanje nosi sa sobom.

Ovakav vid učenja može da bude koristan našim učenicima tokom usvajanja i obnavljanja gradiva, ali takođe može biti isplativ prosvetnim radnicima u praćenju svakodnevnih novih i inovativnih rešenja koja se pojavljuju na polju obrazovanja.

Odgovori na pitanja na šta se sve odnosi pojam mikroučenja, kako ga možemo primeniti, kako ga već sada primenjujemo i da li stvarno „manje“ može da znači više u obrazovanju nalaze se u nastavku teksta.

Šta je mikroučenje ?

Na internetu možete pronaći više definicija i članaka o mikroučenja. Zajedničko svim konceptima mikroučenja je:

ono predstavlja učenje u kratkim vremenskim rokovima i
sadržaj za učenje je osmišljen u malim (mikro) celinama.

Jednostavno, mikroučenje je učenje kroz male zalogaje.

Ako bi ceo sistem e-učenja (ili obrazovanja uopšte) predstavili kao jedan veliki restoran, u meniju bi pod pojmom mikroučenja bili upisani kanapei.

Mikroučenje je odavno poznat pojam u obrazovanju, ali tek sa digitalnom nastavom o ovom načinu učenja počinje sve više da se piše i priča. Mikroučenje predstavlja bilo koji oblik učenja za koje ćete izdvojiti od sedam sekundi do 20 minuta.

Da ne bude zabune – ukoliko svakog dana čitamo sedam sekundi (po dve rečenice neke knjige), nećemo biti u procesu mikroučenja, već u procesu pogrešne primene mikroučenja.

Manje je više (less is more)

Principi mikroučenja u neku ruku neodoljivo podsećaju na stavove umetničkog pravca minimalizma – manje je više (less is more). Sličan trend postoji već dugo u marketinškim strategijama i biznisu, tako da je očekivano da ovako globalno velika stvar ne zaobiđe i obrazovanje.

Princip manje je više u obrazovanju ne razlikuje se mnogo od istog ovog principa u umetnosti, dizajnu ili arhitekturi. Suština je da poštujemo dva parametra: jednostavnost i funkcionalnost.

Ovim principom brzo dolazimo do središta stvari (in medias rest – što bi rekli Latini ). Zaobilazimo nepotrebne forme i procedure, stvaramo jedinstven i jednostavan sadržaj za učenje.

Ovakvi edukativni zalogaji mogu biti u bilo kom formatu (ne moraju nužno da budu uobličeni kroz digitalan i multimedijalan sadražaj).

Zašto je mikroučenje tako popularno?

Jedna od uvek prisutnih rasprava u sferi edukacije je da li su nove generacije učenika preopterećene gradivom? Argumenata za i protiv će uvek biti u bilo kojoj debati na ovu temu, ali uloga mikroučenja ovde nije da donese presudu, već da reši drugi problem – kako učenje učiniti lakšim i učinkovitijim. I popularnost mikroučenja upravo leži u tome što ono odgovara potrebama pripadnika generacije Z i milenijalaca.

Materijali za mikroučenje se brzo prave

Kao što smo već rekli, materijali za mikroučenje mogu biti u različitim formama (tekst, slika, prezentacija, video, kviz, gejmifikovani sadržaj). S obzirom na to da se radi o „mikro“ sadržajima, za njihovu pripremu biće vam potrebno mnogo manje vremena nego za pripremu tradicionalnih školskih časova.

Fleksibilnost – za sve i svuda

Skoro sve teme možemo da predstavimo kroz mikroučenje. Ovakav vid usvajanja i prenošenja znanja može da se primeni kako na prirodne, tako i na društvene nauke, muziku, sport. Takođe, uz određene modifikacije, može da odgovori i na kompleksne teme i zadatke.

Učenicima pruža veću slobodu

Baš zato što je upakovano u male sadržaje i sadrži visoki stepen fleksibilnosti, učenicima mikroučenje pruža veći stepen slobode u radu. Ovako formulisano učenje omogućava da se učenici češće vraćaju sadržaju (pošto je kratak), kao i da samom učenju pristupaju ležerno i bez presije.

Primeri mikroučenja

Razvoj mikroučenja ide ruku pod ruku sa razvojem tehnologija, naročito društvenih mreža. Tako da pod pojmom mikroučenja u 90% slučajeva podrazumevamo periodične, kratke i male edukativne materijale koji se mogu postaviti na internetu.

U praksi bi to značilo da sve mogućnosti koje nam pružaju društvene mreže možemo koristiti u realizaciji i pripremi svojih predavanja.

Kada najbitnije delove predavanja predstavimo kroz nekoliko „storija“ na instagramu – to predstavlja mikroučenje.

Zatim, citiranje relevantnih autora na određenu temu na tviteru takođe. Zadatak da se u kratkim video zapisima (klipovima) objasni ili opiše jedna tema spada u domen mikroučenja.

Ukoliko ste nastavnik srpskog jezika i na času obrađujete pojam pluralija tantum (imenica koja imaju samo množinu), zadatak da svaki učenik napiše po jedan primer na svom „storiju“ i označi druga iz klupe da postavi drugi primer je upravo mikroučenje.

Sličnu aktivnost možete raditi iz istorije. Istom metodom možemo animirati učenike da postave po jednu istorijsku ličnost Prvog srpskog ustanka. Rezultat je isti – učenici će brzo doći do informacija, uradiće mini istraživanje, a sve to neće imati formalni oblik tradicionalnog učenja.

Mikroučenja nije čarobna lampa

Ne postoji objedinjeni metod koji će rešiti i popuniti sve izazove i nedostatke modernog obrazovanja. Mikroučenje nije rešenje za sve probleme, ali jeste način da posao pripreme i realizacije časova (naročito u onlajn okruženju) postane lakši, kreativniji i zanimljiviji učenicima.

Ne bi trebalo mikroučenje gledati iz ugla degradacije gradiva, jer ovde se gradivo ne smanjuje već se samo usitnjava. Gradivo dobija formu malih zalogaja, ali su nastavnici i dalje glavni kuvari u kuhinjama svojih predmeta.

Mikroučenje nam pruža upravo mogućnost da svoje materijale za nastavu dodatno začinimo, bolje serviramo i prilagodimo izazovima onlajn i klasične nastave.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 4.8 / 5. Do sada ocenilo: 10

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.