Društvene mreže kao disruptivne inovacije u obrazovanju 

Tehnologija decenijama stvara suptilne pomake u obrazovanju, međutim, globalna pandemija stvorila je oštru potrebu za razornim (disruptivnim) inovacijama u obrazovanju. Disruptivna (razorna) inovacija je poslovni termin koji je sačinio Claiton Christensen, odnosi se na proces u kojem se proizvod ili usluga koji su na početku ukorenjeni u jednostavnim aplikacijama na dnu tržišta, a zatim se neumoljivo kreće prema tržišnom vrhu, na kraju pobeđujući uspostavljene konkurente.

U obrazovanju, kao i u drugim industrijama, tehnološki napredak predstavlja stalne mogućnosti za nove  inovacija, uključujući sisteme za upravljanje učenjem, kao što su Schoologi, Google učionica, Canvas, Blackboard… Ne tako davno, ovi sistemi za upravljanje učenjem (LMS) bili su samo  maštovita ideja. Danas su LMS sistemi  postali preovladavajući na polju obrazovanja i gotovo su u potpunosti eliminisali potrebu za olovkom i papirom – nekadašnjim ikonama obrazovanje.

Tekst preuzet i preveden sa sajta elearningindustry.com

deca gledaju u tablet

Aplikacije društvenih mreža kao pomoćna sredstva u nastavi.

Društveni mediji poput TikTok-a, Instagram-a, Twitter-a i Facebook-a, mogu se koristiti za poruke i podsticanje motivacije kreativnim idejama u obrazovanju. Posmatrano kroz novu perspektivu, društveni mediji pružaju nastavnicima nove mogućnosti za povećan angažman učenika u virtuelnom okruženju za učenje.

Upravo gest  jednog teksaškog učitelja matematike koji je na aplikaciji Tik Tok pokazao koncept kombinacije celih brojeva dokazuje pređašnje tvrdnje. U video-snimku od 17 sekundi, nastavnik je razvio primer matematike bez upotrebe reči. Umesto toga, prikazana su kratka uputstva. Video klip je napravljen pomoću popularnog programa za obradu zvuka  i ima preko 1,5 miliona pregleda.

Takođe nastavnici širom sveta integrišu platforme Facebook i Twiter u planiranje i realizaciju nastave, kako bi prikupili podatke od učenika, uticali na njihov vokabular, pa čak koriste tvitove za podsticanje diksusije o gramatičkim pravilima i pisanju. Ovo su samo neki primeri trendovskih tehnika nastave koji predstavljaju razorne obrazovne inovacije, u kojima se društvene mreže koriste kao pomoćna nastavna sredstva. Fascinantne su primeri da nastavnici preko kratkih video formi (klipova) privlače milionsku publiku širom sveta preko društvenih mreža.

Aplikacije Tik Tok, Facebook i Twitter nikako ne bi trebali da zamene strukturirana i strateška predavanja. Međutim, ako se kreativno i namenski koriste, društvene mreže sigurno mogu poboljšati angažovanost naših učenika. Kreativnost je jedan od najneverovatnijih nusproizvoda nastave i učenja. Što je još važnije, kreativnost je često zarazna i može se aktivirati u  odnosima na relaciji između  učitelja-nastavnika, nastavnika-učenika, učenika-nastavnika i učenika-učenika. Integrisanje platformi društvenih medija u virtuelno okruženje za učenje potencijalno može pružiti i nastavnicima i učenicima obnovljen osećaj mašte i kreativnosti za pokretanje motivacije uz istovremeno unapređivanje kritičkog razmišljanja i veština rešavanja problema.

Efikasno korišćenje društvenih medija

Kako K-12 (obrazovanje od vrtića do kraja srednje škole) postaje sve više  virtuelno učenje, korišćenje trendova na društvenim medijima je definitivno misao koja je vredna pažnje. Tehnologija je uspostavljena kao snažna osnova za podučavanje i učenje, međutim, postoji  granica između pronalaženja prave ravnoteže upotrebe tehnologije, uključujući društvene medije, za promociju visokog nivoa angažovanosti učenika i nastavka pružanja kvalitetnih pouka.
Davno su prošli dani u kojima su nastavnici bili jedini čuvari informacija. Danas internet i društveni mediji pružaju pristup skoro svim informacijama. Lak pristup neograničenim informacijama uzrokovao je da se uloga nastavnika kao neprikosnovenog lidera u procesu obrazovanja sve više pomera prema učenicima kao centralnom fokusu obrazovnog procesa. Uloga nastavnika kao facilitatora, a ne vlasnika svih informacija podstiče akademski razvoj učenika i poboljšava personalazivona učenje.

Suština obrazovanja je u učenju drugih kako da misle za sebe. Međutim, izazov je pronalaženje relevantnih načina kako privući  i održati  pažnju učenika koji žive u multisenzornom društvu koje preferira instant rešenja i  trenutna zadovoljstvo. Taj jaz će se i dalje povećavati kako K-12 (obrazovanje od vrtića do kraja školovanja ) obrazovanje postaje virtualno. Ideje koje su usmerene ka razornim inovacijama u edukaciji su neophodne kako bi se uhvatio korak sa sve većim razvojem virtualnog učenja. Upravo mikro predavanja (oblici kratkih i jedinstvenih onlajn sadržaja), kao i njihova upotreba na društvenim mrežama može da pruži nove veštine koje bi olakšale proces modernizacije obrazovanja.