Nasmejana i ozarena lica kako učenika osnovne škole, gimnazije tako i fakulteta, kada nešto uspešno programiraju, svakako su za mene pre svega unutrašnja ali i spoljašnja motivacija. Taj mali korak koji učenici naprave sami u programiranju za mene je jedan veliki korak u nauci. Ne vidim sebe kao profesora ako me tako malo sreće koju uočavam kod učenika ne motiviše za sledeći, komplikovaniji korak kako u predavanjima tako i u svakodnevnom životu.