Stripovi

Čitala sam ih, kao mala, više nego knjige. S obzirom da je moja mama smatrala da me stripovi mogu iskvariti, krila sam se od nje dok sam ih čitala i zbog toga je ta, „paralelna književnost“ za mene dobila još veći značaj. Stripovi su me naučili da pažljivo posmatram i analiziram život oko sebe. Ponekad, vrlo bitne stvari mogu da izgledaju male, neugledne i neprivlačne a da svoju potpunu vrednost iskažu tek tada, kad mi pokažemo da smo spremni da ih sagledamo i prihvatimo. Spoljašnji utisak koji ostavljamo svojim odevanjem. Moj ideal prosvetnog radnika je: gospodin u odelu i sa kravatom koji uvažava poštovanje učenika ali i on njih poštuje. Smatram da odevanje, svakako nije dovoljno da čini čoveka, ali je pokazatelj sistema vrednosti, samopouzdanja i ciljeva kojima težimo. Kada sam bila učenik, volela sam da mi već pri prvom susretu, svojim bontonom nastavnik ulije poverenje i nadu da će me prihvatiti, voleti i naučiti.

Promena

Volim da se menjam i volim da se stvari i okolnosti oko mene menjaju. Nije lako navići se na promene, ali kada se jednom oslobodimo straha otvaraju nam se neslućene mogućnosti. Kada učim nove stvari, imam osećaj da sam živa, da letim kao vetar, da cvetam kao u proleće…