Nikako!
Sa ovim našim nastavničkim veštinama, propisima, obavezama, standardima, … to je skoro nemoguće. Moguće je održati, odnosno realizovati čas prema nekim smanjenim standardima, ali kvalitetno odrađen čas za samo 30 minuta – to realno nije moguće.
Kao rešenje za ovu situaciju nadležni su ponudili modifikaciju nastavnog programa, ali to nije tako jednostavno. Danas, kada je učenicima neophodno svo znanje, pa i dodatno, nije u redu da im i ovo malo sadržaja skraćujemo.
Sistem obrazovanja je pravljen sa časom koji traje 45 minuta, sa nastavnim oblicima i metodama iz pretprošlog veka, sa nastavnicima koji nisu imali podršku, niti motivaciju, već su svake godine sve više i više opterećeni. Na žalost, prosečan nastavnik nije imao želju da se stručno usavršava i kada sve ovo sagledamo, vidimo da je prelazak na onlajn ili kombinovanu nastavu od 30 minuta po času nemoguć za traženi kvalitet nastave.
Ipak je moguće ...
Ali, ima nastavnika koji ipak uspevaju da realizuju kvalitetnu nastavu na veoma visokom nivou. Oni to ne rade samo tokom 30 minuta časa u školi. Kako oni to rade?
Didaktika onlajn ili kombinovane nastave ne podrazumeva da se nastava u učionici realizuje nezavisno od nastave na internetu. Ono što nam je stiglo od nadležnih institucija (kroz razna tumačenja i komentare) je predlog da nastavnik za 30 minuta u učionici ispredaje sve što treba jednog grupi, a drugoj da to prenese preko interneta.
Ovo je tako pogrešno na mnogo načina i ovo nikako nije didaktika kombinovane ili onlajn nastave.
Nedostatak od 15 minuta do punog časa ili još 15 minuta, ako želimo da proširimo nastavu domaćim zadatkom, nadoknađujemo uz pomoć interneta i upotrebe tehnologije u nastavi.
Struktura nastavnog procesa realizacije jedne nastavne jedinice izgleda ovako:
- 15 minuta – priprema za čas preko interneta
- 30 minuta – čas u školi
- 15 minuta – utvrđivanje gradiva putem interneta
Za ovu didaktiku potrebne su dodatne veštine nastavnika. Čak i sa znanjem upotrebe digitalne tehnologije u nastavi, potrebne su dodatno razvijene digitalne kompetencije nastavnika. Ovo nije moguće napraviti preko noći, ali takođe treba da znamo da ovo nije samo za 2020/2021. godinu.
OKC na svojim seminarima nudi konkretna znanja i veštine i daje gotova rešenja za nastavu. Evo jednog primera kako možete organizovati kvalitetnu kombinovanu nastavu pri tom ne gubeći ni malo na kvalitetu rada, odnosno čak ćete i unaprediti nastavni proces i ostvariti mnogo više usvojenog znanja kod učenika.
Kao primer uzećemo predmet Istorija i nastavnu jedinicu Balkanski ratovi (8. razred)
Primer realizacije časa/nastave
Prvi deo se realizuje na internetu pre održavanja časa sa učencima u školi. Nastavnik priprema nekoliko video klipova koji prikazuju život na Balkanu u periodu pre balkanskih ratova. Priprema materijal sa istorijskim mapama država na Balkanu pre balkanskih ratova. Takođe priprema i mali upitnik za proveru znanja koji je više iz opšte kulture za taj period nego što je iz konkretnog gradiva. Ovaj materijal postavlja na svoju internet učionicu (onlajn platformu: Google classrom, MS Teams, Moodle … ) kojoj učenici mogu da pristupe.
Cilj ovog dela je da učenici odgledaju video materijale, pregledaju ostale nastavne materijale, pokušaju da odgovore na pitanja i razmisle o događajima koji prethode tom vremenu.
Drugi deo se realizuje na samom času u školi. Čas je podeljen u dva dela. U prvom delu nastavnik kroz metodu „oluje ideja“ (brainstorming) razgovara sa učenicima i predstavlja im gradivo. Razvija im dodatnu motivaciju za sadržaj i pojašnjava ključne istorijske pojmove iz tog vremena, predaje o motivima pojedinih država da uđu u rat, objašnjava događaje koji su prethodili 1912. godini.
U drugom delu nastavnik deli učenike u grupe, tako da svaka grupa predstavlja jednu državu koja je učestvovala u balkanskim ratovima. Grupe imaju zadatak da razmisle o tome koji su bili ciljevi tih država u tom ratu. Šta su očekivale? Na kraju svaka grupa prezentuje svoje motive za učešće u balkanskim ratovima.
Poslednji deo se realizuje ponovo na internetu, odnosno na internet učionici nastavnika. Tamo će im nastavnik dati domaći zadatak sa temom: Šta bi bilo da je Turska pobedila u balkanskim ratovima? Učenici treba da napišu kratak rad sa svojom projekcijom o tome šta bi se dalje dešavalo na Balkanu i kakav bi Balkan bio danas. Ovaj rad nema konačno tačno rešenje, ali je važno da učenike nateramo da razmišljaju koji bi sve scenariji mogli da se odigraju na političkoj sceni Balkana.
Ovakvom didaktikom i postavkom nastavnih aktivnosti učenici bi sigurno naučili mnogo toga o balkanskim ratovima, isto ako ne i više u odnosu na „normalnu“ nastavu.
Ovo je samo primer strukture realizacije jedne nastavne jedinice. Ovaj primer didaktike možete iskoristiti i primeniti na sve predmete i sve nastavne jedinice. Naravno, postoje i druge metode i alati za rad, ali to je već stvar izbora nastavnika.
Za ovakav čas, odnosno nastavne aktivnosti, potrebna su određena znanja i veštine i učenika i nastavnika.
Učenik treba da zna da:
- koristi internet,
- gleda video klipove,
- čita pdf materijale, dokumente ili multimedijalne stranice na internetu,
- rešava testove i
- piše onlajn dokumente.
Nastavnik treba da zna da:
- koristi internet,
- koristi internet učionicu,
- pronađe na internetu ili napravi video materijal za nastavu,
- napravi nastavni materijal u digitalnom obliku,
- napravi onlajn test i zadatak.
Vi sami procenite da li je to mnogo znanja i veština. I proverite da li biste vi znali ovo da napravite i realizujete.
Naravno, pored ovih digitalnih kompetencija, nastavnik mora da bude dobar didaktičar, metodičar i da ima razvijene nastavničke kompetencije. Jer, nije dovoljno samo da znate tehnologiju, pedagogija je najvažnija.
Nastava u 21. veku se mnogo razlikuje od nastave u 20. veku. I to ne samo zato što je pandemija izazvala nove oblike realizacije nastavnog procesa, već zato što je to prirodno. Učenici, pa i nastavnici nisu isti danas i pre 20 godina.
Nije ovo ništa komplikovano ni za nastavnike nedostižno, samo je važno da ne budemo previše opterećeni i da imamo vremena da se razvijamo i napredujemo. Na žalost, mnogi ne vide tu potrebu nastavnika, ali ima i onih koji vide i pomažu.