Deca predškolskog uzrasta koja pohađaju vrtiće, veći deo vremena tokom nedelje provedu u vrtiću, nego sa roditeljima. Zato je neophodno da se između roditelja i vaspitača odvija stalna komunikacija koja će doprineti međusobnom poverenju i razumevanju, a sve sa ciljem ostvarenja dobrobiti deteta.
Vaspitači, svesni značaja smislene komunikacije i saradnje, posvećeno rade na na građenju partnerstva sa roditeljima, kako bi zajedno doprineli stvaranju optimalnih uslova za kvalitetan dečji razvoj.
Ali, kako održati i razvijati komunikaciju u ovom vremenu pandemije, kada u većini ustanova u Srbiji roditelji mogu da dovedu dete samo do ulaznih vrata, roditeljski sastanci ili radionice se mogu održati samo u dvorištu vrtića? Kako da roditelji ostanu uključeni, prate šta njihovo dete radi u vrtiću, kako ih motivisati da se uključe u zajedničke aktivnosti i kako ih realizovati?
Par godina pre sadašnje situacije, moje koleginice iz različitih vrtića, kao i ja, primetile smo da roditelji imaju sve manje vremena da se direktno uključe u raznovrsne aktivnosti u vrtiću. Shvatale smo da to svakako nije zato što to ne žele, već im tempo savremenog života nije ostavljao dovoljno vremena za tako nešto.
Kada bi dolazili u vrtić po dete, često su bivali u velikoj žurbi, ne znajući šta pre – da spreme dete, razmene osnovne informacije sa vaspitačem, ili da pogledaju radove i panoe, pokupe flajere i brošure (često ih zaborave na dečjem ormariću).
Promene u savremenom društvu stavile su i porodicu i predškolske ustanove pred nove zahteve i izazove. Preispitujući svoje pretpostavke i očekivanja vezana za saradnju i građenje partnerstva sa roditeljima, počeli smo da istražujemo kako da se bolje povežemo, uključimo roditelje na nove načine u aktivnosti dece, u praćenje napretka dece i praćenje i kreiranje programa. Prilagođavajući se novim situacijama, pored tradicionalnih, počeli smo (sve više) da se oslanjamo na saradnju koja uključuje upotrebu novih tehnologija.
Oblici saradnje roditelja i vaspitača
Savremeni načini saradnje omogućavaju zaposlenim roditeljima da prate novosti, obaveštenja, i aktuelna dešavanja u grupi, u doba dana koje njima odgovara. Pored brzine i dostupnosti, novi načini komunikacije omogućavaju roditeljima i neposredniji uvid u ono što deca rade u vrtiću (kroz uvid u različite vrste dokumentacije), uključivanje u aktivnosti i uticaj na planiranje i kada nisu u mogućnosti da fizički budu prisutni u vrtiću.
Dok zajedno sa detetom pregleda izložbu likovnih radova, postavljenu u zatvorenoj Fejsbuk grupi, roditelj će se osetiti uključenije u život svog deteta u vrtiću. To može biti prilika da pitanjima podstakne dete da mu ispriča šta je prethodilo aktivnosti na kojoj je izložba nastala, šta se još pre toga dešavalo u grupi u vrtiću, šta su se dogovarali da rade narednih dana.
Vaspitač može pozvati roditelje da, zajedno sa detetom, komentarišu izložbu, daju predloge i ideje ili se direktno uključe u neku od daljih aktivnosti u samom vrtiću. Takođe, roditeljima možemo dati mogućnost da u Fejsbik grupu postave fotografije ili kratke snimke detetovih ili zajedničkih aktivnosti koje se dešavaju kući, a vezane su za projekat aktuelan u grupi.
Situacije / problemi i predlog njihovog rešenja
Situacija / problem
Na vratima vrtićke radne sobe stoje majka i vaspitačica. I jedna i druga imaju šta da kažu jedna drugoj, ali majku dete vuče prema izlazu, a iz sobe se dečji žamor pojačava.
Rešenje
Individualni razgovori roditelja i vaspitača nemaju alternativu. Vaspitači se za njih moraju unapred pripremiti, i, kao i roditelji, izdvojiti posebno vreme i mesto, kako bi doprineli građenju međusobnog poverenja i uvažavanja. Zato je onlajn komunikacija odlično rešenje.
Situacija / problem
Umoran, s posla, dolazi tata po svoje dete u vrtić, a na Panou za roditelje stoji članak o odvikavanju od pelena. Ova tema ga veoma zanima, ali za tri sitno kucane strane, treba izvaditi naočare, treba mu vreme da ga pročita, a dete jedva čeka da krenu kući.
Rešenje
U ovakvoj situaciji može pomoći kombinacija tradicionalnih i savremenih oblika saradnje – na Pano možemo postaviti samo informaciju da će na Fb stranici (blogu, Viber grupi…) biti postavljen članak o odvikavanju od pelena. Iako članak napiše vaspitač, važno je i da u njemu navede izvore – literaturu ili veb adrese koje je koristio.
Situacija / problem
Mama poziva Miju da zajedno pogledaju šta ima novo na Fejsbuk stranici Mijine vrtićke grupice. Mija ljutito odbija.
- „Ali, Mija, da vidimo kako je izgledao Jesenji vašar, da li se tvojim drugarima dopala lutka od lišća koju sam ti napravila.“
- „Neću da gledam, ljuta sam na tebe, i Vasina, i Teina, i Minina mama je došla na vašar, jedino ti nisi. Nisi došla ni na Sportski dan, i baš me briga!“
Rešenje
Roditelji mogu, prateći aktivnosti dece putem Fejsbuk grupe ili drugog kanala komunikacije, misliti da je to dovoljno i zaboraviti koliko je deci bitno njihovo prisutvo u vrtiću.
Važno je podsetiti ih na to i motivisati ih da se uključe u zajedničke aktivnosti (kada je to moguće).
Situacija / problem
U šetnji šumom, mama i Bole ugledali su veliku bubu sa četiri crne tačke na leđima i velikim antenama na glavi.
- „Mama, kako se zove ova buba? Hajde da je slikamo!“
Po povratku kući, istraživali su i pronašli da je reč o bukovoj strižibubi. Bole je predložio mami da postavi fotografije u Fejsbuk grupu njegove grupice, a on da sutradan ispriča drugarima u vrtiću šta su sve saznali o njoj.
Rešenje
Roditelj može zabeležiti fotografijom ili video snimkom situaciju koja je zainteresovala dete, i postaviti taj prilog, uz komentar, u zajedničku grupu. Ovo mogu pogledati i sva ostala deca (sa vaspitačicom u vrtiću), a i roditelji.
Taj prilog može biti povezan sa temom/projektom na kojoj se već u grupi radi ili može biti provokacija za novi projekat, inspirisati decu i vaspitača da istražuju dalje, ili inspirisati druge roditelje da i se i oni sa svojim detetom uključe u slične aktivnosti kući.
I pored ograničenja (nemaju svi roditelji pristup internetu, niti su svi dovoljno informatički pismeni), većini mladih roditelja ovi oblici saradnje su bliski i odgovaraju im, što, naravno, ne znači da tradicionalne oblike saradnje treba odbaciti.
Smislenom kombinacijom i jednog i drugog oblika saradnje možemo proširiti i poboljšati proces komunikacije, kako bi odnosi roditelja i vaspitača, u skladu sa savremenom koncepcijom vaspitanja i obrazovanja, mogli iz saradničkih da prerastu u partnerske.
Partnerstvo je izazov i proces koji zahteva vreme, toleranciju i motivaciju, u koji je potrebno uložiti puno truda, volje, rada (sada i na razvoju novih kompetencija), ali kome se vredi posvetiti zbog važnog cilja – dobrobiti deteta.
Tekst je napisala Olga Milićević, autor seminara Digitalne tehnologije kao podrška dokumentovanju u vrtićima