U poslednje vreme se puno priča o promeni paradigme obrazovanja i pri tome se misli na učenike. A šta je sa promenom paradigme obrazovanja usmerene ka nastavniku?
Pretpostavljamo da ste ispratili izmene u Pravilniku o stručnom usavršavanju zaposlenih u obrazovnom sistemu, ali nije loše da se podsetimo i osvrnemo na ključne izmene. Ono što je najviše izazvalo interesovanje je član Pravilnika (član 23) koji precizira da sada više nema „sakupljanja“ bodova. U suštini, bodova i dalje ima i potrebno ih je sakupljati zbog napredovanja u viša zvanja, ali kao osnovna obaveza stručnog usavršavanja … više ih nema.
Za osnovnu obavezu stručnog usavršavanja, odnosno za uslov obnavljanja licence, sada je potrebno u toku školske godine pohađati jedan seminar i jedan stručni skup. Nema više bodova.
Ovo se ne razlikuje mnogo u odnosu na stari pravilnik, ali psihološki deluje jednostavnije. Ranije je trebalo da sakupimo 100 bodova stručnog usavršavanja za 5 godina, što je u proseku 20 bodova godišnje, a to je jedan trodnevni ili jedan onlajn seminar. Sada je to samo jedan seminar (nije precizirano kakav) i poseban je akcenat stavljen na stručni skup.
Koje su to grupe zaposlenih u sistemu stručnog usavršavanja?
U ovoj izmeni Pravilnika učestvovali su i EU konsultanti, koji sa našim obrazovnim sistemom dele iskustva kako je to u drugim obrazovnim sistemima. Oni smatraju da su zaposleni u sistemu obrazovanja u Srbiji dovljno svesni (i samosvesni) toga da je usavršavanje sastavni deo njihovog profesionalnog posla i da ne treba insistirati na bodovima i obavezi.
Smatraju da su vaspitači, nastavnici, stručni saradnici … birali ovaj posao da od njega žive i da učestvuju u kreiranju budućnosti svoje zemlje. Nažalost, teško je živeti samo od ovog posla, ali tako je i u većini drugih država – onaj ko želi da se obogati nije otišao u prosvetu. Ali, zato ima svest da treba svojim učenicima da pruži znanje neophodno za život u 21. veku i to je dovoljan motiv da se usavršava i napreduje.
Ova promena pravilnika praktično znači da je sada moguće odslušati jedan seminar u ustanovi od 8 sati, koji realno u proseku traje 4-5 sati i još jedan masovni stručni skup preko ZOOM-a i to je to. Obaveza je ispunjena. A kako će to biti u realnosti, videćemo.
Iz našeg iskustva, situacija se neće mnogo promeniti na gore, ali nažalost sigurno neće ni na bolje. Do sada su u sistemu mogle da se prepoznaju 3 grupe učesnika seminara:
- Oni koji se usavršavaju jer su svesni da im je to značajno za razvoj, napredak, dodatno obrazovanje i za posao nastavnika u 21. veku.
- Oni koji odlaze na seminare i stručne skupove zato što je to obaveza. Poštuju Zakone i Pravilnike i usavršavaju se samo tehnički, a to baš nema smisla.
- Oni koji se ne usavršavaju uopšte. Njih ovo ne interesuje, smatraju da sve znaju, da su završili fakultet, stekli iskustvo i nema šta tu da im neko drugi priča o unapređivanju i razvoju. Oni dobiju nekako sertifikat, pojave se u ustanovi na kraju kada se potpisuje lista ili ih neko prijavi na besplatne onlajn seminare.
Ovi odnosi sa slike iznad nisu rezultat nikakvog istraživanja, samo predstavljaju standardnu Gausovu raspodelu mase. Promena pravilnika neće ništa promeniti u ovoj raspodeli, odnosno neće uticati na to da se veličine ovih grupa promene.
Šta nam ova promena donosi i kako će to uticati na sistem stručnog usavršavanja?
Prva grupa, oni zaposleni koji su se i do sada usavršavali i koji imaju unutrašnju motivaciju za to, nastaviće. Njima nije bitna promena Pravilnika, ta grupa bi usavršavala svoje znanje i da nema Pravilnika o SU. Jednostavno, to su oni koji obrazovni sistem čine kvalitetnijim i boljim.
Treća grupa, odnosno oni koji se i do sada nisu usavršavali, neće ni sada. Oni neće ni primetiti da je došlo do promene Pravilnika, nastaviće da rade isto kao i do sada. Snalaziće se za sertifikat i bodove.
Najveća promena će biti kod ove grupe koja samo sakuplja bodove, a to je i najveća grupa. Oni će takođe nastaviti da sakupljaju bodove, ali sada imaju mogućnost da godišnje provedu mnogo manje vremena na seminarima nego ranije. Ako njihovo učešće sagledamo kvantitativno, manje vremena na seminaru znači i manje novih znanja i veština. I to je velika mana novog Pravilnika.
Ne znamo da li su konsultanti iz EU u pravu i ne znamo da li je svest o celoživotnom učenju kod nas prosvetara razvijena, ali vreme će pokazati. Sigurni smo da postoji veliki broj nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika koji su svesni šta to znači za njih i za njihove učenike i to su oni zaposleni koji održavaju kvalitet u kolektivu.
U svakom vrtiću ili školi ima vaspitača i nastavnika kod kojih roditelji žele da pošalju svoju decu. Nije to slučajno. To su lideri koji prate razvoj struke, pedagogije i metodike i koji koriste kreativnost i ne ustručavaju se da inoviraju svoj rad zbog svojih učenika.
Pružiti kvalitetno obrazovanje svojim učenicima je razlog koji nema alternativu. Sve ostalo su samo izgovori. Vama koji ovo čitate, hvala na tome, jer Vi spadate u grupu onih koji čine ovaj obrazovni sistem boljim.
OKC je za 15. oktobar pripremio još novih akreditovnih onlajn seminara. Proverite.