Kako izlgeda jedan od najboljih modela školovanja

Poznata je činjenica da finski model obrazovanja važi za jedan od najboljih (ako ne i najbolji u svetu). Iako je primetan pad ove zemlje što se uspešnosti na PISA testovima tiče, teško da možemo da pronađemo stvari koje u finskom obrazovanju ne štimaju.

Visok status kada je obrazovanje u pitanju Finska po najviše zauzima iz tri razloga. Prvi su uspešene reforme obrazovanja koje su započete još sredinom 70- tih godina. Za tim je tu činjenica da je obrazovanje jedno od najbitnijih tema u Finskoj. I na kraju velika doza stečenog poverenja unutar saradničkog trougla, odnosno nastavnika, roditelja i učenika.

U ovom blogu smo preciznije i detaljnije istraživali razloge visoke lestvice koje postavlja sistem obrazovanja u Finskoj.

Teško da ćemo na putu ka boljem obrazovanju naći bolje od finskih putokaza.

Finski model obrazovanja – besplatno školstvo i jednake mogućnosti

Jedan od velikih problema koji prati model besplatnog školovanja je utvrđivanje (podizanje) kvaliteta obrazovanja. Kao i drugim javnim sferama koji se finasiraju iz državnih budžeta, neretko će se stvoriti jaz uzajamnog nepoverenja i netolerancije između institucija i građana. Pretpostavka je da besplatan model školstva često stvara sporo i neučinkovito obrazovanje.

U Finskoj to nije slučaj!

I pored besplatnog obrazovnja škole u Finskoj su i te kako moderno opremljene, prilagođene za učenje, odmor i rekreaciju. Užine su takođe besplatne u školskim kantinama i pravilo je da učenici, učitelji i nastavnici imaju zajedničke obroke.

Sa još jednim bitnim parametrom – u ovoj baltičkoj zemlji su škole izjednačenog kvaliteta. Ujednačeno, besplatno, kvalitetno i svima dostupno obrazovanje je jedan od domaćih zadataka koje je ovde odlično urađen.

Za ovakav rezultat potrebna je stabilno finasiranje i BDP u Finskoj od 35 000$ (2010) po glavi stanovnika može da pruži adekvatnu potporu efikasnom obrazovanju.

No, bogatstvo zemlje nikada nije jedini faktor uspešnog školskog sistema. Sjedinjene Američke Države sa 68 000$ BDP po glavi stanovnika ne mogu da se pohvale rezultatima finskih učenika i nastavnika.

Finski model obrazovanja – sa nastavnicima na ti!

Školstvo u Finskoj je poprilično demistifikovano kada je reč o odnosu koju učitelj (nastavnik) ima sa učenicima. Persiranja skoro da i nema, u mnogim prilikama učenici nastavnike oslovljavaju po imenu, dok je „duboki naklon“ rezervisan za direktore škola i stariji nastavnike.

Finski učenici zbog ovoga se ne smatraju nekultirnim, već je akcenat na tome da vreme koje provedu u školi bude izuzeto od bilo koje vrste nelagodnosti koja bi prostekla iz eventualnih rigidnih i strogih odnosa.

Takođe, finski model obrazovanja ne predviđa da učenici menjaju nastavnike, već se insistira na kontinuiranom radu jedne grupe učenika sa jednim nastavnikom.

Kada je reč o ležernoj atmosferi koja postoji na časovima svedoči i podatak da učenici časove mogu da pohađaju čak i u pidžamama 😊

Samo najbolji postaju nastavnici

Biti učitelj u Finskoj je visoko cenjeno zanimanje. Ovo je zemlja koja je sačuvala prestiž i status nastavničke profesije. I kako sami ističu samo 10 % akademaca koji završe master studije zapravo postanu učitelji i nastavnici. Postati nastavnik nije ni malo lako i po rečima nastavnika iz Finske učiteljska profesija ne može da ima alternativu, ne dolazi kao druga ili treća opcija, već se za nju celog života spremate.

Nastavnici pored obavezne master diplome, najčešće govore još tri strana jezika (švedski je drugi službeni jezik u Finskoj, a enegleski obavezan još od osnovne škole).

Takođe nastavnici su dužni da nedeljno provedu dva sata u profesionalnom i ličnom usavršavanju. Što uz ostale liberalne faktore prosvetnim radnicima omogćuje visok stepen samostalnosti u izradi ličnih kurikulumima.

Zapravo, nastavnici i učitelji u Finskoj ,dobijaju samo opšte smernice od strane ministartva , dok je planiranje i realizovanje nastave ostavljeno na širokoj autonomiji i izboru samog nastavnika.

Široka autonimija izbora predmeta je takođe omogućena učenicima. Sa time što su neki predmeti poput : Finske isturije i kulture, matematike, engleskog i švedskog (kao drugog jezika) ipak obavezni.

Kombinovani dualni model

Deca u osnovne škole u Finskoj polaze sa sedam godina (identično kao i kod nas). Sa time što osnovna škola traje devet godina (6 plus 3). Srednjoškolsko obrazovanje međutim traje tri godine, sa time što učenici mogu da je završe i za dve godine, odnosno četiri.

Mogućnosi su postavljene kako za nadarene učenike, tako i za one kojima treba više vremena (usled sportskih ili drugih obaveza) da dođu do srednjoškolske diplome.

Srednjoškolsko obrazovanje nije obavezno. Ali preko 90 % učenika završi srednju školu (i ostale zemlje Evrope su u ovom proseku). Finska neguje (kreira) model kombinovanog dualnog obrazovanja, pošto učenici nakon osnovne škole mogu da biraju da li će upisati strukovne ili opšte srednje škole.

Nakon završene strukovne srednje škole učenici stiču odgovarajuće sertifikate iz oblasti za koje su se školovali. Dok se opšte srednjoškolstvo obrazovanje učenici završavaju maturskim ispitom (jedinim standardizovanim testom) i nastavljaju svoj akademski put na nekom od fakulteta.

Podela na strukovne i opšte srednje škole nije rigidna, odnosno moguće je da učenici promene svoja interesovanja tokom srednjoškolskih dana. Takođe učenici mogu i sami da kreiraju hibridne (mešovite ) oblike srednjoškolskog obrazovanja.

Studiranje u Finskoj (što važi i za sve državljane Evropske unije) je besplatno. I na kraju samo 10 % najboljih studenata postanu učitelji ili nastavnici.

Može li finski obrazovni model da zaživi na ovim prostorima?

Iz iskustva Estonije (najbolje rangirane evropske zemlje na PISA testovima) odgovor je može. Put je doduše trnovit i dug. Ali u misiji stvaranja boljeg i efikasnijeg obrazovnog sistema barem imamo prave smernice.

Obe pomenute zemlje su u jednom trenutku načinile „kopernikovske obrte“ na tumačenje brazovanja. Kao zajednički imenitelji finskog i estonkog modela uočljive su velike jurizdikcije nastavnika i učitelja na kreiranje nastavnog plana, kao i težnje da učenici budi aktivno uključeni u odabir predmeta i razvoj ličnih interesovanja. Tu je naravno i „norma“ od dva sata nedeljnog samousavršavanja za prosvetne radnike.

Rezultat je neminovan posle par decenija.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 4.2 / 5. Do sada ocenilo: 38

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.