Proces učenja i promena u ponašanju

Napomena: Ovaj tekst je prevod teksta Zsolt Olaha objavljenog na sajtu elearning industry. Zsolt Olah je menadžer i konsultant  sa dugogodišnjim iskustvom na polju veb usluga, elektronskog učenja, odnosno metoda kreativnog učenja i razvoja. Kroz ovaj tekst obrađena su istraživanje profesora sa Stanford univerziteta  Brajana Foga  (MAP šema).

Zašto promena ponašanja ne uspeva?

Prošle godine sam odlučio da više vežbam. Obično igram fudbal dva puta nedeljno, ali primetio sam da moja izdržljivost nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Nakon što sam pogledao neke motivacione video snimke, počeo sam sa plivanjem.

Sa ogromnom motivacijom planirao sam da plivam svakog dana u vreme ručka. Posle prvog plivanja spustio sam očekivanja na tri puta nedeljno. Problem sa plivanjem je taj što treba doći do bazena, presvući se, a zatim možete ili ne imati slobodnu traku za plivanje.

Posle mesec dana, moja motivacija je krenula nizbrdo. Međutim, video sam da je vežbanje na trenažnim biciklima (spining) vrlo popularno. Bez presvlačenja, bez čekanja na kupališta, bez tuširanja itd. Skočite na bicikl i vežbate.

Međutim, ovakvi treninzi se dešavaju na časovima, a ne kada vi želite. Tako sam se prijavio na čas petkom ujutro i popunio svoj kalendar sa ovom novom obavezom. Čak sam bio na korak od kupovine specijalne opreme za treninge, ali sam se ipak odlučio da  prvo završim prvu isplaniranu sesiju.

Tokom mog prvog i poslednjeg časa, „skoro sam umro“. Za početak, instruktor kog sam izabrao, na osnovnom nivou, je bio odsutan i došla je zamena. Kasnila je, pa nije bilo vremena za ćaskanje. Instruktorka je samo pitala da li je neko nov. Podigao sam ruku i bio sam spreman da objasnim da ni sam ne znam da li je bicikl postavljen kako treba, kada je samo rekla: „O, u redu! Samo se drži tamo!“

Nikad se više nisam vratio ni na jedan trening.

Promena ponašanja nije samo učenje

Siguran sam da moja priča nije jedinstvena. Svi smo isprobali vežbanje, dijetu, napuštanje loših navika itd. Često krivimo sebe što nemamo dovoljno volje poput svih onih „instagram heroja“ sa slikama pre i posle.

Stvar je u tome što promena ponašanja, posebno navika, nije tako jednostavna kao gledanje motivacionog videa na mreži.

B.J Fogg citat

Kakve to veze ima sa učenjem?

U sektoru istraživanja i razvoja često krećemo u promenu ponašanja i učenju novih stvari na radnom mestu stvaranjem kursa (seminara). Tada postavljamo ciljeve učenja, ponekad čak i vrlo karakteristične ciljeve. Osiguravamo da se kursevi realizuju i čekamo popunjene evaluacione listove.

Zaposleni prolaze naše provere znanja, ponekad čak i autentične scenarije zasnovane na primerima iz prakse. No, i dalje je moguće da polaznici ne ostvare dobre rezultate. Zašto?

Da bismo raščlanili ovu temu potrebno je da istražimo dva koncepta: B. J. Fogg-ov, odnosno MAT koncept i Čikšentmihalijevu teoriju protoka.

Promena ponašanja = MAP

Ako vas zanima promena ponašanja (čak i ako se radi samo o vašem ponašanju), trebalo bi da znate o istraživanju B. J. Foga.

Ukratko, Fogovo istraživanje pokazuje da postoje tri elementa koja igraju primarnu ulogu u uspešnoj promeni ponašanja (engl. behavior): B = MAP. Oni su motivacija, sposobnost i brzina. (U nekim prevodima brzina se prevodi i kao okidač tako da akronim zvuči MAT).

Horizontalna osa predstavlja naše sposobnosti. Osa se prostire od stvari koji su nam teške da uradimo, do stvari koje su nam lake da uradimo. Sposobnost možemo poboljšati učenjem, vežbanjem i sl. Vertikalna osa pokazuje našu motivaciju za izvršavanje određene aktivnosti ili ponašanja. Motivacija se menja, a ponekad je van naše kontrole.

Motivacija i sposobnost su međusobno povezani. Ukoliko postoji velika motivacija, moguće je uraditi i nešto što nam je realno veoma teško. S druge strane, uz puno vežbanja moguće je pomeriti se desno na osi sposobnosti (aktivnost ili ponašanje postaju sve lakši), što onda zahteva mnogo manju motivaciju za izvršavanje željene aktivnosti ili ponašanja.

Motivacija i sposobnost su kontinuirani, dok poslednji element koji je potreban za promenu ponašanja nije. To je upit (okidač) za pokretanje ponašanja. Bez upita (posebnog događaja), promena ponašanja se neće dogoditi.

B.J. Fogg promena ponašanja

Primer plivanja

Razmotrimo moj prethodni primer plivanja. Imao sam visoku motivaciju za početak. Ova visoka motivacija kompenzovala je poteškoće pri dolasku do bazena, presvlačenje, proveri da li postoji slobodna traka itd. Samo plivanje je u početku bilo teško, ali sa svakom posetom sam prelazio više krugova.

Dakle, pomalo sam se pomerio na horizontalnoj osi „lako izvodljivo“. Istovremeno, motivacija je pala. Jednom kad sam zaronio ispod linije akcije, promena ponašanje je prestala. Nisam ni postavio pouzdan okidač da pokrenem plivanje. Ponekad bih se setio, a ponekad bih jednostavno zaboravio da je vreme za plivanje.

Razmatranja  MAP

Sada, razmotrimo učenje i razvoj. Jedan kurs, bez obzira koliko pametno bio dizajniran, imaće barem jedan problem: okidač. Čak i ako ljudi nauče ispravno ponašanje na kursu, to nije isto kao i delovanje u praksi. Nakon zatvaranja kursa, možda neće biti pouzdanih okidača za pokretanje željenog ponašanja. Otprilike kao u mom plivačkom slučaju, nadamo se da će se setiti da urade pravu stvar.

Kako možemo poboljšati uticaj naše obuke?

Razmislimo o tome kako se Fogov MAP primenjuje na učenje. Učenik ima sposobnost pre, tokom i posle časa (ili bilo kog drugog edukativnog događaja). Poboljšanje veština učenika da bi mogao da izvrši željeno ponašanje je dobro. To može učenika da pomeri više udesno na osi sposobnosti. Takođe, moramo biti sigurni da ima dovoljno motivacije, bar za početak. Ali, to nije dovoljno. Moramo da osmislimo pametne okidače u kontekstu željene promene koju želimo da postignemo.

Prema B. J. Fogu, najjednostavniji način za to je da počnemo sa malim navikama, koje ćemo vezati za već ustaljene navike. Na taj način će već ustaljene navike biti neka vrsta okidača za novu naviku. 

Za detaljnije pojašnjenje, preporučujemo da pogledate snimak predavanja koje je Fog održao u okviru TEDxFremont: