Kratki vodič za nastavnike, odnosno kako preživeti stanje u prosveti?

Puno je problema u obrazovnom sistemu. Na neke možemo da utičemo, a na neke ne. Međutim, ono što se dešava poslednjih godina je dovelo do toga da je teško sačuvati mentalno zdravlje. Svi mi koji radimo u školi nismo ovako zamišljali svoj posao, ali mnogo loših (prvenstveno ličnih) odluka doprinelo je tome da se danas ovako osećamo. 

Mi, OKC-ovci, smatramo da je nastavnik sam kovač svoje sudbine (čitaj sreće) i da sam gradi svoju karijeru i posao i da na to ne može da utiče niko drugi. Naravno, da bi to bilo moguće mora da postoji jedan preduslov, a to je da onaj ko želi da bude nastavnik to mora da bude svim svojim snagama, celim srcem i da ima osobine kvalitetnog čoveka, odnosno da je stručan, stabilan, moralan i da zna šta želi od posla i života. 

Zato smo napravili ovaj vodič u formi algoritma, da sami možete prolaziti kroz njega i u zavisnosti od vaših ličnih karakteristika, situacija, želja i mogućnosti, dobijete odgovore, odnosno smernice šta i kako da radite. Mnoge smernice i saveti iz ovog vodiča će vam se možda činiti nedostižnim i nemogućim, ali to je posao nastavnika. 

Izdvojili smo najčešće probleme i ono što nam zadaje najviše muka. Ako se sa svim ovim odlično snalazite i nemate problema, onda blago vama, a ako smo nešto od problema preskočili (a sigurno jesmo), pišite nam da razradimo i tu temu, 

Problemi u radu

Eventualni problemi sa učenicima

Problem sa učenicima
A1 - Imate autoritet, a imate i problema sa disciplinom

U ovom slučaju sami dopuštate da se učenici ponašaju kako žele. Na časovima i ne treba da bude „vojnička“ atmosfera, ali je neophodno da mi, nastavnici, kontrolišemo čas. Ako zaista imate autoritet, onda će učenici to poštovati i lako ćete upravljeti disciplinom. Ako i dalje ne možete da rešite disciplinu, onda ili nemate autoritet (iako Vi možda mislite da ga imate) ili sami dopuštate učenicima da se ponašaju kako žele očekujući da ćete na taj način sa njima biti „drugar“, što je veoma opasan odnos. 

A2 - Autoritet Vam nije na zadovoljavajućem nivou

Ovo je najčešći problem na našoj prosvetnoj sceni. Možda Vam ne deluje tako, ali sve polazi od ovog. Svi naši problemi u obrazovnom sistemu imaju osnova u „slabosti“ nastavnika. Morate raditi na stvaranju, pa i na održavanju svog autoriteta. To nije nešto što nam dolazi sa fakultetskom diplomom, sa dnevnikom u rukama, ili sa ugovorom o radu. Ne, već je to nešto što se gradi godinama. 

Morate pokazati visok stepen stručnosti iz svog predmeta – pratite inovacije, novine, usavršavajte se … Pored toga, morate odlično poznavati metodiku svog predmeta, pedagogiju, odnosno celu didaktiku nastave. A ni to nije nešto što se dobija ispitom za licencu ili pohvalom i lepim rečima od strane pedagoga. To je veština koja se svakodnevno nadograđuje. 

Neophodno je da imate svoje (pored propisanih) jasne kriterijume ocenjivanja, od kojih ne smete da odstupite ni pod kakvim pritiscima drugih (učenika, roditelja, direktora … ). Napravite svoja pravila ponašanja u učionici i dogovorite se sa učenicima da se ta pravila poštuju. Ako ovo ne možete sebi da obezbedite, predlažemo da na vreme pronađete drugi posao, jer u ovom slučaju samo ćete sebi uništiti život, živce, a i uništiti mnoge mlade generacije. Ovo je odgovoran posao i ako Vas ne interesuje kvalitet rada, podizanje ugleda profesije i napredovanje, već samo plate 6. i 21. u mesecu, onda savetujemo neki drugi posao. 

A3 - Imate problema sa inovativnošću nastave

Morate menjati svoju metodiku nastave. Svi smo svesni da je motivacija u sistemu obrazovanja nikakva (plata, napredovanja, poštovanje … ), ali ako predajemo danas kao što smo predavali pre 2-3 ili 10 godina (a mnogi od nas nisu promenili svoj način rada ceo svoj radni vek), onda ne možemo očekivati nikakav boljitak. Većina nas radi po principu: „ne mogu me oni toliko malo platiti koliko ja mogu malo da radim“, ali takav stav nam neće pomoći u životu i karijeri. 

Naši učenici nisu isti kao učenici od pre 5-10 godina. To su potpuno nove generacije koje nas neće razumeti ako im se obraćamo na isti način kao njihovim drugarima starijim 10 godina. Moramo da uvodimo inovacije, da pratimo razvoj tehnologije, da budemo kreativni, da pratimo kako to rade kolege iz drugih obrazovnih sistema. Moramo se usavršavati i pratiti razvoj i svoje struke, a posebno metodike i informaciono komunikacionih tehnologija. 

Naši učenici već imaju svog „novog nastavnika“ u obliku veštačke inteligencije i ako mi to zanemarimo onda bolje da tražimo na vreme drugi posao. Ako nam je teško da odemo (mada danas ne moramo nigde ni da idemo) i ispratimo neki seminar, onda se svodimo na one najlošije učenike u učionici. Ako mi njih teramo da uče, a mi sami ne učimo … malo smo cinični. A možda mislimo isto kao oni, da sve znamo 🙂 

A4 - Inovativan ste nastavnik i imate jasne kriterijume ocenjivanja kojih se pridržavate

Onda nemate problema sa uspehom učenika. No, ako Vaši učenici i dalje ne ostvaruju rezultate koje očekujete, onda nešto nije dobro. Ili samo mislite da ste inovativan nastavnik, a u stvari iz ugla učenika je sve to dosadno i zastarelo i oni nemaju motivaciju za učenjem, ili se jednostavno ne pridržavate kriterijuma ocenjivanja, već često popustite  i poklonite ocenu, što se automatski manifestuje tako da drugi učenici i naredne generacije znaju da će kod Vas uvek imati ocenu više. To sve možda deluje lepo, ali dobro razmislite o cilju obrazovanja.

Nije cilj da nas učenici hvale i da kažu „ovaj nastavnik je totalni car“, već je cilj da oni napuste našu učionicu sa znanjem i spremnošću za dalje školovanje i život. 

A5 - Problem sa kriterijumima ocenjivanja

Na žalost, i ovo je jedan od najvećih problema današnjeg obrazovanja. A ovaj problem je još veći jer mi ne shvatamo da je to problem. Sa ovako lošim stanjem, nezadovoljstvom, ugnjetavanjem od strane raznih činilaca u sistemu obrazovanja, nastavnik često pomisli da je lakše da pokloni neku ocenu (a najbolje je da da peticu) i time je rešio jedan veliki problem. Rešio je problem da ga direktor ne pita zašto je zaključio jedinice za kraj školske godine, da ga ne zove odeljenjski starešina i objašnjava mu da je taj učenik imao problema tokom godine, da ga ne čeka roditelj nakon nastave i objašnjava da je dete fenomenalno i da je super, samo da se malo zbunilo … 

I kada se na sve to doda nezadovoljstvo platom, opterećenje administracijom, pa i time da postoje kolege  kojima ne pada na pamet da se drže kriterijuma … onda sledi „logično“ rešenje: Upiši dvojku (peticu) da te ne boli glava“

I glava tada ne boli, ali dalje ceo radni vek boli. Time smo sebi napravili sliku među učenicima, kolegama, roditeljima, time smo školu doveli do statusa kaubojske škole, time smo srozali i našu diplomu i sliku o sebi. Možda Vam ne deluje tako, ali to je razlika između onih 7% nastavnika u školama koji vrede, koji su realni nastavnici, i ostalih 93% koje „ne boli glava“. 

Onda, nakon toga kreće kuknjava kako deca imaju sva prava, kako roditelji mogu šta hoće, kako direktori politički rešavaju probleme, kako sindikati ništa ne rade … a u stvari, to smo mi uradili poklanjanjem ocena. Iako možda deluje da to nema veze jedno sa drugim, to je direktno povezano. 

Problem sa kolektivom

Jedan od najvećih problema nastavnika može biti nerazumevanja i nepodržavanje kolektiva. Kada se nastavnik oseća inferiorno, kada nema podršku, niko ga ne ceni u kolektivu, on jednostavno ne pripada toj školi. Samim tim rezultati njegovog rada neće biti dobri i trpeće i učenici i škola, a posebno nastavnik. Ali, i to se može rešiti … 

Problem sa kolektivom
B1 - Takmičenja i nagrade

Možda Vam ovo deluje kao dodatni rad u okviru Vašeg posla. Možda nemate ni pun fond u toj školi, ili smatrate da iz Vašeg predmeta nema adekvatnog takmičenja, da to nije bitno i da su druge kolege već „rezervisale“ najbolje učenike. Ali, grešite. Takmičenja su dokaz da se trudite više nego što je „propisano“. Radite malo više nego ostali, „izlazite na crtu“ sa kolegama i učenicima iz drugih škola, gradova … 

U ovom sistemu u kome su učenici veoma apatični i nezainteresovani, pronaći i motivisati učenika za takmičenje je već uspeh. Kolektiv će drugačije gledati na Vas ako se po ovom pitanju trudite. Pogotovo ako osvojite neku nagradu, Vaš status u školi biće drugačiji. Posebno ako ste redovni u tome. Vaša reč i predlog će se drugačije tumačiti u odnosu na kolege koji nemaju uspeh. 

Naravno, sve ovo Vam možda deluje utopijski i uglavnom se sluša reč političkih poltrona i direktorovih miljenika … ali nije tako. Možda Vam to niko neće reći, ali mnogi će Vas ceniti. Isto je i sa najboljim učenicima u učionici. Možda oni dobiju petice, kao i oni koji se malo manje trude, ali Vi dobro znate ko su najbolji učenici. 

B2 - Sve je OK, ali ipak Vas ne cene

Ovo je takođe čest slučaj u našim školama. Nastavnici koji su aktivni rade posebno i dodatno sa učenicima, pohađaju seminare, sami realizuju seminare, imaju aktivnu ulogu, uspešni su u svom poslu, sagledavaju stanje škole i kolektiva objektivno, predlažu školi rešenja za eventualne probleme … nisu cenjeni od strane kolega. 

I još ako realizujete neke dodatne sadržaje ili držite interne obuke za kolege, uglavno Vam se to neće vratiti. Ovo nije u svim školama, postoje i kolektivi koji to cene i takvi nastavnici imaju zasluženo mesto, ali najčešće to nije slučaj. 

Ako je tako, to ne možete promeniti. Nemojte se ni truditi. Jednostavno, Vi znate šta Vam je činiti, sve to radite za učenike, za sebe i za školu, ali ako nema povratnih pozitivnih vibracija, ne možete ništa. Najvažnije je da ne odustanete. U takvim okruženjima vreba opasnost da vam tu energiju, kvalitet i profesionalnost umanje, energetski pojedu i morate se čuvati. Sigurno je da neko vidi Vaš kvalitet, to je neosporno, ali puno je razloga zašto ne dolazi do izražaja. Takve škole najčešće propadaju, ali ne brinite, za Vas će uvek biti mesta u nekoj drugoj školi. 

Kvalitet uvek nađe put do uspeha. 

B3 - Nemate kritički stav prema događajima u školi i sistemu

Ako danas u sistemu obrazovanja nemate bilo kakav stav o obrazovanju, onda kao da niste ovde. Znamo da je na Nastavničkim većima najlakše ćutati, čekati da se završi čitanje statistike i podići ruku da se usvoji neki izveštaj. Ali, ako pri tom u školi nema nagrada sa takmičenja, povećava se broj izostanaka, a pri tom raste i broj odličnih ili vukovaca, dešava se nasilje i oprema je stara više od 10 godina … ipak treba nešto reći. 

Možda mislite da to nije Vaš posao, da je to posao direktora, da ste Vi nastavnik i da drugi treba da Vam obezbedi sve to. Varate se. To je dogma koja je rasprostranjena na našim prostorima od strane neradnika, ali toga nigde nema. Ne postoje kvalitetni obrazovni sistemi u kojima nastavnik ne uzima aktivnu ulogu u radu škole. Zagovaranje da je država, škola, lokalna samouprava dužna da nam obezbedi sve ono što želimo, jer mi radimo za njih … to nije tačno. Ne radimo mi ni za koga, osim za naše učenike. E, ako ste spremi da i njihovu sudbinu prepustite sitemu … onda OK. 

B4 - Imate kritički stav prema događajima u školi i sistemu

Ovo je odlično … ali je opasno. Danas je puno negativnih stavova u sistemu obrazovanja. Godinama ugnjetavani nastavnici ne mogu da vide pozitivnu sliku i sve što se dešava oko nas kometarišemo negativno i optužujemo sistem. 

U suštini, da bi se nešto promenilo potrebno je i kritičko mišljenje, analiza problema, direktno i jasno navesti odgovorne za probleme. Ali je opasno ako pri takvim stavovima ne damo i predloge rešenja, već samo kritikujemo. Važno je da imamo autoritet da nešto kritikujemo, da iza nas stoji neki uspeh i da naša kritika nešto znači, da jasno analiziramo, sagledamo situaciju i damo predlog rešenja. 

Ako ne pogledamo u ogledalo koliki je naš doprinos tom problemu i ne menjamo sebe, neće nas kolege uzimati za ozbiljno. Danas je veoma popularno kritikovati. I u zbornicama i ovim virtuelnim kancelarijama, na društvenim mrežama, u medijima … sve je puno kritika, nezadovoljstva i negativnosti. Ali, retko ko daje predlog rešenja, retko ko sagledava sebe i svoje postupke, mali broj se usavršava, napreduje, pruža inovacije u učionici … Najlakše je svaliti odgovornost na druge (sistem, roditelje, učenike …. ). 

Problemi sa roditeljima

Ovo je još jedan segment našeg posla koji nam može zadavati glavobolju. Iako je većina roditelja sasvim u redu, razumeju situaciju i sarađuju sa Vama za dobrobot njihovog deteta, dovoljno je da se pojavi jedan ili nekoliko „teških“ roditelja koji Vam iscrpe više energije nego sva deca i svi ostali roditelji, direktor, kolege … 

Iako je rad sa roditeljima jednostavan, tu je sve lepo propisano i, ako ste stabilan i autoritativan nastavnik, ne možete imati problema, ali često se tu upetljaju još neki faktori koji stvar zakomplikuju. ”Teški” roditelji često povlače i ”tešku artiljeriju”. Pišu anonimne prigovore, preskaču i Vas i odeljenjskog starešinu, pa idu direktno kod direktora, a često i potežu još veće političke veze. Ali … to ne treba ništa da Vas brine. Ako ste ispravni, stabilni i ispoštovali ste sve ono o čemu smo pisali u tekstu iznad, lako ćete to rešiti. 

C1 - Roditelji prave problem oko ocena, ali Vas škola podržava

Odmah da Vam kažemo da ste srećnik. U sukobu sa roditeljima, škola se uglavnom prikloni roditeljima, jer ne želi ništa da talasa. Ma koliko direktor bio stabilan i jak direktor, kada mu pristignu anonimne prepiskle, pa dođe inspekcija da proveri navode, pa još ako zovnu kolege iz ŠU … nije prijatno. I da se to ne bi dešavalo, direktori često stanu na stranu roditelja i nastavnik mora da se povinuje. 

Ali, ako Vas škola podržava, onda je sve OK. Objasnite detaljno situaciju direktoru, pedagogu i dokumentujte svoj kvalitetan način ocenjivanja. Savetujemo da i roditeljima sve detaljno predočite i da ne regujete na njihovu histeriju i nezadovoljstvo. Danas roditelji, nezadovoljni svojim ličnim životima, traže ”izduvne ventile” i najlakše je verovati svom detetu, a ne verovati sistemu u obliku nastavnika, doktora, upravnika zgrade ….

C2 - Roditelji prave problem oko ocena, a škola je na njihovoj strani

E, ovo je sada ozbiljan problem.  Na žalost, i veoma čest slučaj. Ovde dolazimo do onog dela u kome smo pisali o autoritetu, ispravnosti, profesionalizmu … Ako sve to imate, lako ćete rešiti i ovaj problem. Ako to niste izgradili kako treba u školi, onda će Vam sada biti teško. Sada se vraćamo na onu jednu poklonjenu ocenu ”da Vas ne boli glava” – e, pa, sada se to vraća i sada će Vas glava boleti još više. 

Ako ste u potpunosti ispravni prilikom ocenjivanja (mislimo na ljudsku, moralnu, ali  i zakonsku obavezu), onda to sve dokumentujte školi i roditeljima. Potrudite se da se izborite za svoj stav i svoju ocenu. Sigurni smo da Vam neće biti lako, ali morate naći načina da izdržite. Sigurni smo da će tu biti i pretnji i raznih napada i maltretiranja, ali ako ste ispravni, izdržite i budite pametni. Budite svesni da otkaz ne možete da dobijete (možda Vam ovo deluje nelogično, ali je pravno tačno).

Može se desiti i da izdržite, ali da na kraju odeljenjsko veće preinači Vašu ocenu. To je sve OK. Ono što je do Vas Vi ste uradili, radili ste prema pravilima, moralno i pošteno postupili i dali ocenu iza koje stojite. Ako Vam kolege na odeljenjskom veću promene ocenu, to je do njih. Ne opterećujte se toliko, to ide njima na čast, a ne Vama. Ako su oni popustili pod pritiskom, Vi niste. I sigurni smo da će Vas nadalje drugačije gledati. Isto će se desiti da će Vas drugačije gledati i ako poklonite ocenu … ali taj drugačiji pogled na Vašu karijeru ne savetujemo. 

C3 - Roditelji prave problem oko Vašeg načina rada

Ovo je slična priča kao oko ocena. Ovo će se ređe dešavati, jer roditeljima i učenicima su bitne samo ocene, ali ima i ovakvih slučaja. U ovom slučaju sve polazi od učenika, koji su navikli da rade što manje, jer kod većine nastavnika se lako prolazi, nešto malo odradi i dobiju se dobre ocene. 

E, onda kada Vi na Vašim časovima zahtevate aktivnu nastavu, upotrebu tehnologije, domaći rad, istraživački rad, analitičko razmišljanje … i pri tom reagujete na kopi/pejstovanja sa Vikipedije ili ne dozvoljavate ChatGPT analizu umesto analize učenika, onda se učenici žale roditeljima. Roditelji ko svaki roditelji, žele da zaštite svoje dete i reaguju na Vas samo zato što ste drugačji. Nebitno je što je to Vaše ”drugačije” bolje – Vi narušavate zacrtan način rada, učmalost sistema i pokušavate od učenika da tražite da rade, uče i razmišljaju. 

Ovo ćete opet rešiti svojim autoritetom. Ako stalno tako radite, ako sve kolege, direktor i prethodne generacije znaju da tako radite i da imate uspeha, nećete imati nikakvih problema da ovo rešite. Jednostavno, to je Vaš način rada koji daje rezultate. I opet dolazimo do toga – samo autoritet i rezultati i to je Vaša supemoć. 

Problemi sa sistemom

Problemi sa sitemom

Došli smo do problema za koji svi smatramo da je najzaslužniji za ovakvo stanje u obrazovanju. Ali, da li je stvarno tako? Da li je stvarno ministar, predsednik, sindikat ili organizator seminara kriv zato što je nama u učionici haos? Da li je sistem kriv zato što mi poklonimo ocenu? Puno je razloga koje sistem ne rešava ili ih još više unazadi, ali za mnoge stvari smo i mi zaslužni. Neće nam biti bolje dok ne pogledamo u ogledalo. 

Važno je da realno i objektivno sagledamo sistem i zapitamo se da li nam sistem može pomoći, ili da se oslonimo na sopstvene kvalitete. 

D1 - Plata je adekvatna mom angažovanju

Ovo će retko ko izjaviti u sistemu obrazovanja, ali ako imate ovakav stav, bravo za iskrenost. Plata u sistemu obrazovanja je jedna od najnižih u državi, upoređujući je sa drugim sektorima. To je tako i u drugim državama, ne samo kod nas.

Ono što je očigledno i što vide svi (i mi u školi i u ministarstvu, državi … ) je to da je od pandemije do danas angažovanje nastavnika sve manje i manje. Pandemija je nastavnicima pokazala da mogu potpuno da ne rade i da primaju platu. Do tada je vladalo mišljenje da postoji neki nadzor i kontrola, ali od tada je očigledno da toga nema. U školama ne postoji kontrola kvaliteta kadrova i samim tim moguće je sniziti angažovanje na onaj nivo za koji smatramo da smo dovoljno plaćeni.

Na žalost, to nije dobro, je mi smo baš malo plaćeni i ako se prilagođavamo plati, nećemo ništa učiniti, niti ćemo nešto prometniti.

Ono što je najveći problem je to što se mi upoređujemo sa drugim delatnostima. Često vidimo oglase da konobari, pekari, frizeri, mehaničari … imaju mnogo veću platu od nas. Ali treba se upoređivati sa samim sobom iz prethodnog perioda, da vidimo da li smo bolji, da li napredujemo, a ne sa drugima. 

D2 - Vaše angažovanje je manje nago što je minimum za kvalitet

Opet dolazimo do pitanja šta je starije: kokoška ili jaje? Smatrajući da nam je plata mala, odlučujemo da se ne angažujemo maksimalno na poslu. Vidimo da ostale kolege tako rade i pitamo se da li smo mi budale ako se trudimo, usavršavamo, napredujemo, angažujemo … Takvo (ne)angažovanje povlači sa sobom i loš uspeh učenika, reakciju roditelja, poklanjanje ocena, srozavanje autoriteta, uništavanje prosvete. 

I pri tom smatramo da država treba o tome da misli, da ne treba mi da se oko toga opterećujemo, jer ako se prosveta uruši, država će biti kriva za to jer nije dala veće plate, nije obezbedila opremu, napravila bolje pravilnike … A ko je država? Pa, država smo valjda mi???

Ako sebe dovedemo do ovakvog stadijuma, da odlazimo na posao koliko da smo tamo, da učenicima pružimo neki osnovni minimum, da poklonimo ocene … ne samo da zajedno sa državom uništavamo sistem, već uništavamo i sebe i svoju karijeru. Na taj način nećemo moći da vratimo kvalitet našem poslu, a ako to ne uradimo mi, ko će da uradi? Država? 🙂 

D3 - Jednog dana će moja plata biti onolika kolika želim da bude

Ovo je baš lepo. Nada umire poslednja i drago nam je da ima kolega koji smatraju da je ovako nešto moguće. Mi to ne znamo, ali kada pogledamo istoriju obrazovanja na ovim prostorima … moramo priznati da ne obećava. Prosvetari su možda samo jedan period bili jako poštovani i to je bio period seoskih učitelja, ali nako toga nikada nismo imali adekvatnio poštovanje. 

Ovakav stav je dobar, samo je opasan, jer se možete razočarati i u jednom trenutku zapitati šta ste radili i šta ste čekali svih ovih godina. Pazite se …

D4 - Ne cene vas, dajete 100%, plata vam nikad neće biti veća ...

Ako su ovo vaše karakteristike, a još uvek radite u prosveti, onda se nešto čudno dešava sa Vama. Toliko je različitih poslova koje možete raditi i radnih mesta na kojima vas cene i na kojima do izražaja može doći vaš kvalitet … samo je potrebno skupiti snagu i krenuti dalje. 

Da bismo radili kao nastavnika i pritom radili kvalitetno, moramo biti zadovoljni. Ne možemo mladim ljudima i novim generacijama pružiti znanje, ljubav i budućnost ako imamo bilo kakvih problema.

Zato, nađite način da rešite problema koje imate u školi. Nemojte ih zaobići i nadajući se da će sve to biti OK. Nas u Srbiji ima oko 100 000 i ako mislite da ste samo jedna kap koja ništa neće promeniti, onda na vreme napustite ovu plemenitu profesiju. I velika grudva snega nastane od jedne pahuljice … pa zašto ne biste i vi bili taj početak promene. 

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 3.8 / 5. Do sada ocenilo: 34

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.