Naši učenici nemaju druge nastavnike
Ne možemo biti sigurni u ovakav scenario, ali ono što je očigledno je to da živimo u vremenu i prostoru velikih zagađenja koja ozbiljno utiču na zdravlje svih nas, a pogotovo dece. Na žalost, veoma malo se vodi računa o zaštiti životne sredine i tako smo došli u situaciju da je vazduh u gradovima jako zagađen, da su reke prepune đubreta, a tamo gde su čiste ubacuju se u cevi, da su njive i livade zagađene hemijskim preparatima …
Sve ovo dovodi do toga da je ogroman pritisak na imunitet ljudi, a pogotovo dece koja još uvek nisu uspela da izgrade stabilan i jak imunološki sistem. Hiljade i hiljade virusa, koji od postanka čovečanstva žive sa nama, danas je našlo način da pobedi naš imunitet i sve to dovodi do pogoršanja zdravlja i do izostanaka dece sa nastave u školi.
Ovo nije nikakav crni scenario, ovo je činjenično stanje na osnovu situacije danas, u septembru 2021. godine, kada su nam škole već desetkovane, odnosno, kada su i nastavnici i učenici van učionica. Obrazovnom sistemu će biti sve teže i teže, a pogotovo nama u učionicama, da svakom učeniku pružimo kvalitetno obrazovanje. A učenici zaslužuju kvalitetno obrazovanje, jer nisu oni krivi.
Ma, to će sistem da reši
Ma koliko se nadali i čekali da nam država, ministarstvo ili bilo ko drugi ko čini sistem obrazovanja pomogne, to se neće desiti. Ne zato što ne žele, već zato što ne mogu. Sistem obrazovanja je dinamičan sistem, mi u učionici smo osnovna ćelija tog sistema i onako kako mi radimo, odnosno kakve odluke donosimo tako će biti učenicima.
Možemo da se krijemo iza nekih odluka sistema, ali naši učenici očekuju kvalitetno obrazovanje. Možemo da čekamo da nam škola dodeli računare za onlajn rad, ili da nam Ministarstvo poveća platu, ili da se uvedu platni razredi, ili da se sindikati ujedine i promene Kolektivni ugovor tako da se ceni rad i trud … ali dok do toga dođe nači učenici će napustiti naš ciklus obrazovanja.
Mi ćemo čekati, ali oni će preći iz prvog u peti razred, ili iz petog u srednju školu ili će završiti svoje školovanje. Ako čekamo, cele generacije će nam proći i neće dobiti kvalitetno obrazovanje. Uvek se možemo sakriti iza rečenica da sistem ne vodi računa o nama i njima, da se namerno (ne)obrazuju generacije kako bi bile poslušne i lake za manipulaciju i teške poslove, da se država uništava tako što se uništava obrazovanje … ali realno, to je naš posao.
Danas učenici nisu isti kao što su bili 2015. ili 2005. pa tako neće biti isti ni 2025. Ali, mi ćemo biti tu i moramo biti spremni i za njih. I za one koji ostanu u učionici i one koji rade od kuće.
Ako smo rešili da radimo u učionici mi smo ti koji su odgovorni za naše učenike. Kada đak prvak dođe u školu, ne grli ministra prosvete, niti načelnika ŠU, on zagrli svoju učiteljicu.
Ako smo se zaposlili u školi jer nemamo gde i taj posao nas ne interesuje, onda smo odgovorni za sistemsko uništavanje obrazovanja.
Promene čine samo oni koji su dovoljno ludi da veruju u to
OKC je samo jedna od mnogih institucija koja se trudi da makar malo unapredi sistem. U našem sistemu ima puno kvalitetnih drugih institucija i pojedinaca i svako od njih malo utiče ili makar održava kvalitet rada. Naš mali deo se zasniva na tome da napravimo i ponudimo kvalitetne programe stručnog usavršavanja koji će da vam pomognu da u toj 2025. godini budete spremni za predviđeni scenario.
Te 2025. godine svakom učeniku, i onom u učionici i onom koji je bolestan, moći ćete da pružite kvalitetno obrazovanje samo ako budete nastavnik, vaspitač, stručni saradnik koji je u koraku sa vremenom u kome živimo.
Svakoj osobi na svetu koja hoće da svoj posao radi na kvalitetan način je neophodno neformalno obrazovanje, usavršavanje i napredovanje. Najveći umovi sveta danas uče i razvijaju se svakog dana, jer samo tako mogu da pomeraju ovaj svet na bolje.
Naravno da ovo nije lako, ali šta je lako? Nije lako ni zdravstvenim radnicima, ni radnicima na šalteru u banci, ni prodavačici u marketu … ali dobro primetimo kada oni ne rade kako treba, pa nas vraćaju, dugo čekamo i pogreše u svom radu, jer to ozbiljno utiče na nas. Ali, da oni prate razvoj struke, da se usavršavaju i napreduju, bili bi mnogo bolji u svom radu.
Tačno je i da usluga koju neko pruža, pored struke zavisi i od njegove želje i motivacije za tim poslom. Danas, kada pogledamo kako se realizuje nastava, kako se uopšte ne vodi računa o kvalitetu rada, već samo da se papirologija i forma ispune, da se pošalju izveštaji i upiše čas, teško je naći motivaciju koju smo imali kada smo ulazili u ovaj posao.
Ali, kao i svaki posao i ovaj ima teških trenutaka. Možda ovaj trenutak traje malo duže, nekoliko godina ili decenija, ali samo smo mi oni koji ga mogu vratiti na pravi put. Ako okrivimo nekog drugog za to … to su samo izgovori.
Vi ste zupčanik bez koga se ne može
Vi koji ovo čitate, kao i ceo OKC tim, svi smo mi samo mali šraf ili zupčanik i ako mi ne radimo dobro ni sistem neće raditi dobro. Naravno da se sistem neće srušiti, ali ako svi tako razmišljamo … na kraju će se srušiti. Neko mora da pokrene zamajac.
Deluje nestvarno kada kažemo da su rad i usavršavanje svakog od nas veoma važni i bitni i da bez toga nema napretka, ali stvarno je tako. Kao što našim učenicima objašnjavamo da je bolje da uče i napreduju nego da probaju preko veze, rođaka ili stranke da dođu do uspeha, tako bi i sami trebalo da poštujemo svoja usmerenja i budemo spremni za vremena koja dolaze.
Ako ne zbog nas samih, onda zbog naših učenika, jer oni će sutra biti novi zdravstveni radnici, bankari, menadžeri, političari … i onako kako sada radimo tako će nam biti sutra.
Ono što mi radimo najbolje su onlajn seminari. Pravimo i realizujemo programe stručnog usavršavanja koji ne opterećuju, ne oduzimaju vreme, a daju nove načine, metode i materijale za rad. Sledeći termin seminara je od 1. oktobra, pa proverite zašto nam veruju zaposleni u obrazovnom sistemu Srbije i CG.