Sinhrono vs. asinhrono učenje u onlajn nastavi

Koje je razlika između sinhronog i asinhronog učenja? Koje su njihove prednosti i mane? Možda vam odgovori na ova pitanja mogu pomoći da bolje organizujete svoju nastavu i da se opredelite za tip predavanja koji vam više odgovara.

Onlajn edukacija postoji već dugi niz godina, pogotovo na univerzitetima. Međutim, u poslednjih godinu dana ovaj sistem nastave proširio se i na sve školske ustanove, koje su prinuđene da na taj način uče svoje učenike. 

Nastavnici su morali veoma brzo da nauče da koriste novu tehnologiju, da organizuju svoja predavanja i rasporede, a ono što je svima manjkalo u svemu tome bilo je vreme.

Dobro određen sadržaj predavanja, kao i način na koji ćete to predstaviti učenicima može biti ključan deo za uštedu vašeg vremena.

Šta je sinhrono učenje?

Sinhrono učenje se odvija u realnom vremenu i po tačno određenom rasporedu uz pomoć aplikacija kao što su Zoom, Google Meet, Skype itd. Nastavnik i učenici mogu zajedno diskutovati o lekciji, odgovarati na pitanja, gledati slajdove – jednostavno, to je nastava koja pruža osećaj predavanja kao u učionici.

Šta je asinhrono učenje?

Asinhrono učenje je samostalno učenje bez striktno određenog vremena i mesta za nastavu. Učenici sami biraju kada će pregledati materijal koji im je nastavnik poslao. Materijal može biti u obliku unapred snimljenih video lekcija, zadataka, prezentacija, dokumenta itd.

Prednosti sinhronog učenja:

laka i jednostavna komunikacija između nastavnika i učenika, kao i učenika među sobom, čime se stvara aktivna nastava

predavanje se odvija u realnom vremenu što vam omogućava da odmah dobijete odgovore od vaših učenika, kao i njihova mišljenja o temi koja se obrađuje

možete uočiti probleme koje učenici imaju u savladavanju date teme, pa im odmah možete pomoći tako što će vam postavljati pitanja i dobijati odgovore, nakon čega će bolje razumeti lekciju

ovaj način predavanja pruža osećaj empatije između nastavnika i učenika kao u učionici

Mane sinhronog učenja:

nastava se odvija po tačno određenom rasporedu, što onemogućava učenicima da pristupe učenju kada god oni žele

morate imati dobar internet signal kao i solidnu računarsku opremu kako ne bi došlo do smetnji tokom predavanja

neki učenici se mogu osećati zapostavljenim, jer nije baš moguće održati istu dozu pažnje za svakog učenika ponaosob

Bitno je dobro organizovati predavanje i odrediti okvirno vreme koje će vam biti potrebno za isto. Baš kao i u učionici, potrebno je odrediti koju ćete količinu informacija preneti svojim učenicima, kao i vreme za razmišljanje i diskusiju.

Na taj način ćete kroz odgovore učenika uvideti koliko je dobro vaše predavanje, šta to treba da ispravite sledeći put, da li im je materijal koji im predstavljate razumljiv i da li im se sviđa ovakav način rada.

Dosta aplikacija koje se koriste za video konferencije ima mogućnost snimanja predavanja, što možete iskoristiti i poslati snimljeno predavanje svojim učenicima da bi mogli da ga odgledaju još jednom, ako im nešto u toku samog onlajn časa nije bilo jasno, a nisu stigli da pitaju.

Prednosti asinhronog učenja:

fleksibilnost u učenju po pitanju vremena i mesta, gde učenici sami određuju kada će ući da pogledaju sadržaj koji ste im poslali, iako postoji okvirno vreme za završetak određene lekcije

učenici mogu više puta pregledati sadržaj, baviti se temeljno njime i odrediti sebi više vremena za rešavanje određenih zadataka u cilju boljeg razumevanja i učenja

moguće je podstaći učenike da rade zajedno na nekom zadatku ili projektu, gde će morati da komuniciraju jedni sa drugima i na taj način neće imati toliki osećaj odsustva empatije

svakom učeniku se možete posvetiti jednako u komunikaciji, a da li će to biti video poziv, odgovaranje na email, dopisivanje na četu – vaša je odluka

Mane asinhronog učenja:

nedostatak interakcije između nastavnika i učenika, kao i među učenicima međusobno, gde se stvara osećaj izolovanosti što može dovesti do manjka motivacije za učenjem

odgovore na pitanja učenici ne dobijaju odmah, već je potrebno da sačekaju dok vi pogledate poruku i odgovorite na istu

da bi učenje bilo kvalitetno bitna je fokusiranost i samodisciplina učenika

Sadržaj koji šaljete učenicima može biti raznovrstan: prezentacije, dokumenti, unapred snimljen sadržaj koji će ublažiti osećaj izolovanosti, zadaci itd.

Zato je potrebno da odvojite vreme, razmislite o svom nastavnom programu – da li postoje neke komponente koje se mogu snimiti, da li postoje korisni linkovi koje možete poslati svojim učenicima vezano za određenu lekciju, na koji način i u kojoj formi ćete im davati zadatke…

Posebno je važno da stalno komunicirate sa učenicima u toku učenja ili da čak i malo preterate sa komunikacijom, kako biste dobili informaciju da li su sve razumeli, da li im je potrebna pomoć. 

Ako odlučite da šaljete video sadržaj, pokušajte da učinite najbolje što možete da to izgleda baš onako kako biste im predavali u učionici.

Možda je najefikasnije rešenje koristiti kombinaciju sinhronog i asinhronog učenja. Tako ćete izvući najbolje iz oba pristupa i napraviti jedno efikasno predavanje.

Ako imate bojazan od predavanja uživo, onda veći akcenat stavite na asinhrono učenje, a sinhroni metod iskoristite za odgovaranje na njihova pitanja i nedoumice vezane za nastavnu jedinicu.

Cilj je da vaši učenici dobiju sadržaj koji će zahtevati njihovu angažovanost i kvalitetno učenje. Od povratnih informacija koje ćete dobijati od svojih učenika saznaćete šta im više odgovara, da li im se dopada način rada i koje bi elemente više voleli da vaše predavanje sadrži.

Na kraju je na vama da odlučite koju ćete metodu koristiti. Nekome će više odgovarati jedan pristup, drugi će koristiti miks oba pristupa jer je svaki nastavnik drugačiji, kao i oblast rada koju obrađuje.

Razmislite o svojim ciljevima, svojim učenicima, nastavnim jedinicama i vidite na koju stranu će vas to odvesti.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 4.8 / 5. Do sada ocenilo: 17

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.