Šta propuštamo u obrazovanju učenika?
Koliko naši učenici znaju o ličnim finansijama? O frilens poslovima, kilmatkim promena, recikliranju, sitnim kućnim popravkama? A koliko o tome znamo mi nastavnici i da li možemo da kažemo da nije naš posao da ih tome učimo?
Postati uspešan u bilo kojoj profesiji je dugačak, neizvestan i uzbudljiv put. Na ovom turbulentnom putovanju formalno obrazovanje može da nam bude od velike (ili male) pomoći. Sistemi obrazovanja, kao velike i kompleksne celine, ne mogu da odgovore često na brze i tektonske promene na polju nauke, ekonomije, životne sredine ili svakodnevnice.
Jedan od načina kako možemo da nadomestimo vremenski paradoks razornih inovacija i sporih reformi i programa u okviru sistema obrazovanja je naša lična inovativnost. Jednostavno možemo vreme i svoje umeće da uložimo u predstavljanje veština koje će izvesno biti od koristi našim učenicima u godinama nakon završetka škole.
Bilo da govorimo o osnovnom ili srednjoškolskom obrazovanju, lista ovih znanja i veština biće sve aktuelnija (verovatno i duža), pošto svaki dan u 21. veku počinje sa nekom promenom ili novinom.
Ne možemo naučiti sve na svetu, ali možemo razumeti skoro sve o svetu u kome živimo.