Šta propuštamo u obrazovanju učenika?

Koliko naši učenici znaju o ličnim finansijama? O frilens poslovima, kilmatkim promena, recikliranju, sitnim kućnim popravkama? A koliko o tome znamo mi nastavnici i da li možemo da kažemo da nije naš posao da ih tome učimo?

Postati uspešan u bilo kojoj profesiji je dugačak, neizvestan i uzbudljiv put. Na ovom turbulentnom putovanju formalno obrazovanje može da nam bude od velike (ili male) pomoći. Sistemi obrazovanja, kao velike i kompleksne celine, ne mogu da odgovore često na brze i tektonske promene na polju nauke, ekonomije, životne sredine ili svakodnevnice.

Jedan od načina kako možemo da nadomestimo vremenski paradoks razornih inovacija i sporih reformi i programa u okviru sistema obrazovanja je naša lična inovativnost. Jednostavno možemo vreme i svoje umeće da uložimo u predstavljanje veština koje će izvesno biti od koristi našim učenicima u godinama nakon završetka škole.

Bilo da govorimo o osnovnom ili srednjoškolskom obrazovanju, lista ovih znanja i veština biće sve aktuelnija (verovatno i duža), pošto svaki dan u 21. veku počinje sa nekom promenom ili novinom.

Ne možemo naučiti sve na svetu, ali možemo razumeti skoro sve o svetu u kome živimo.

Kako uopšte možemo da odgovorimo na svet koji se svakog trenutka sve brže razvija?

Ne možemo naučiti sve, preostaje nam „samo“ stalno da učimo. I upravo kroz dijalog sa učenicima o novim važnim temama koje će direktno uticati na kvalitet života svih nas stvaramo kreativni prostor u kome možemo da dođemo do odgovora i rešenja na sve veće svakodnevne izazove .

Kao što smo rekli, lista korisnih znanja i veština koje se ne nalaze decidno u planovima i školskim udžbenicima je veoma dugačka. U ovom tekstu predstavili smo 4 opšte teme koje su veoma važne za naše učenike, kako sada u školskim danima, a pogotovo nakon toga:

lične finasije,
klimatske promene,
rad od kuće i
rad u kući.

Lične finansije

Možemo da pođemo od pretpostavke da učenici znaju šta je plata i kako stiže novac u kućni budžet, ali da li znaju odgovore na pitanje: „Zašto država ne odštampa puno novca i svako će imati koliko mu treba?„ Ili „Zašto iz banaka ne uzmemo novca koliko nam je potrebno i posle to lepo vratimo?“. Da li uopšte znaju odakle nastavnici primaju platu, kada ništa ne proizvode?

Pored klasične i računarske pismenosti, sve veća je potreba da našim učenicima pružimo i finansijsku pismenost. Odnosno odgovore na to odakle vrednost novcu, kako funkcioniše bankarski sistem, šta je kamatna stopa i, pitanje svih pitanja, zašto plaćamo porez.

Na prvi pogled ove teme deluju kompleksne, kao i to da mogu više da zbune učenike, nego da im objasne jednu značajnu temu ličnih finasija. No, to je tako samo na prvi pogled. Ekonomski sistemi su veoma složene celine, ali u osnovi počivaju na zlatnom pravilu tržišta, tj. ponudi i potražnji.

Odgovaranje učenika za ocenu može da se posmatra kao jedan vid ponude i potražnje. Nastavnik potražuje odgovor, a učenik na tu potražnju nudi svoje znanje. Ukoliko je nastavnik zadovoljan odgovorom sledi obostrana dobit, a u suprotnom sledi obostrano nezadovoljstvo. Po sličnom principu funkcioniše i njujorška berza, samo „malo“ komplikovanije. 🙂

Takođe koncept kredita postoji u našim učionicama, a to su oni trenuci kada naši učenici izbegnu momentalno odgovaranje sa time što prihvate obavezu da na sledećem času odgovaraju i dodatnu lekciju (koja spada pod kamatu).

Načina na koje možemo da predstavimo učenicima osnovne ekonomske pojmove zaista ima pregršt. Pričanjem o ekonomskim tokovima učenicima omogućavamo da što pripremljeniji stupe na scenu odraslih i taj svet što bolje razumeju.

Kako to da postignemo?

Kao i uvek – kroz praktične primere i igru. Demonstriranje kako izgleda jedna onlajn kupovina, šta treba, a šta nikako ne bi trebalo da radimo tokom tog procesa učenicima može da bude interesantna. Prvo, proširiće svoja znanja o bezbednosti na internetu, a drugo, smanjiće strah i nesigurnost prilikom onlajn transakcija.

Istorija novca i njegova evolucija je neraskidivo vezana za sve inovacije čovečanstva. Tako razredi mogu osmisliti igrolika predavanja u kojima mogu da razmenjuju tokene tokom školskih kvizova ili drugih igara.

Učenje o novcu, štednji, značaju investicija i privredi uopšte, i te kako je bitno s obzirom na to da će ekonomsko okruženje u kojoj će živeti naši učenici zahtevati dosta snalaženja u kompleksnom finansijkom okruženju.

Klimatske promene

Za mali broj stvari možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će biti aktuelne za dvadeset godina, ali klimatske promene sigurno hoće. Na žalost, predviđanja vezana za životnu sredinu nisu mnogo optimistična i upravo će najveći teret i rešenja ovog globalnog problema biti na našim današnjim učenicima.

Zato je potrebno da blagovremeno podstaknemo razmišljanja mladih generacija u smeru zaštite životne sredine. Razvijanje ekološke svesti kod naših učenika je jedan od najvećih poduhvata koje moderno obrazovanje nosi sa sobom.

Kako to da postignemo?

Kao i uvek, ličnim primerom i malim zelenim projektima. Postoji jedna stvar koju kad god uradite nećete pogrešiti. To je da posadite drvo. Zamislite stepen povezanosti sa prirodom kada bi naši učenici završavali školu, a da svako od njih treba da posadi 100 sadnica.

Takođe, ne košta nas ništa da u učionice postavimo korpe u kojima će se odvojeno bacati papir, a odvojeno organski otpad. Zapravo, reciklaža i počiva na hiljadu malih koraka i ustupka koje na dnevnom planu primenjujemo.

Frilensing i rad od kuće

Život učenika će u mnogim aspektima da se razlikuje od života njihovih nastavnika i učitelja. Najvidljivije promene upravo se dešavaju u radnom okruženju, pošto u ovom trenutku 40% ukupnih poslova koji se obavljaju na svetu rade se od kuće ili u kovrking prostorima.

Pandemija kovida je upravo demonstrirala (idalje pokazuje) koliko je širok spektar mogućnosti kada je rad od kuće (remote) u pitanju.

Zašto je ovaj parametar bitan za današnje obrazovanje?

Najviše iz razloga što drugačiji modeli poslovanja stvaraju potpuno nove profesije, radne navike, izazove i pravila. Koncept vremena, pouzdanosti i kreativnosti biće najbitniji resursi na koje će se nove generacije oslanjati.

Kako da pomognemo na ovom polju?

Za početak, bilo bi odlično da naše učenike upoznamo sa pojmovima frilensinga i rada od kuće, na nekonvencionalne načine zaposlenja. Predstavimo platforme preko kojih mogu da dođu u budućnosti do posla (Upwork, Freelancer…), kao i izazove koje ovakav rad sa sobom donosi.

Najbolji način za to je organizovanje gostujućih predavača koji se upravo bave frilenserskim poslovima, predstavljanjem njihovih onlajn portofolija ili načina plaćanja poreza. Takođe, starijim učenicima će od posebne zanimljivosti biti upravo procesi monetizacije kanala na društvenim mrežama.

Sam svoj hausmajstor

Kako pojedini kućni aparati funkcionišu dobar deo učenika sazna tek kada ode na studije, odnosno kada počne da živi odvojeno od roditelja. Sigurno je da u ovom periodu života veštine koje nose iz škole treba da im budu od koristi.

Iako domaćinstvo više ne postoji kao predmet u osnovnim školama, to ne znači da ne treba da upoznamo naše učenike sa veštinama malih i velikih popravki i održavanju aprata i mašina u stanu. Tehničko obrazovanje je predmet koji je prirodno okruženje za ovakve ideje. Kako promeniti bravu, kako postaviti kablove za internet ili kablovsku televiziju, zameniti osigurač, sijalicu ili led panel u svojoj kući jesu de facto korisne sitnice koje će nam život učiniti lakšim.

Kako da podstaknemo ovakve teme?

Postoji velika predrasuda da su pripadnici Z generacije lenji. Zapravo, mogu da budu samo nemotivisani. Motivacija za kućne poslove, odnosno upoznavanje sa istim povećava se, kao i svako drugo interesovanje, tako što određenoj temi damo važnost ili postavimo izazov i od toga napravimo avanturu. Ukoliko postavimo zadatak učenicima da snime youtube klip „Kako najlakše ofarbati ogradu“ ili „Sklopiti baštenski sto“ bićemo na dobrom putu da im približimo teme iz domaćinstva.

Najbitnije od svega je da podstičemo i razvijamo učeničku kreativnost, da svoju energiju troše na rešavanje problema, da razmišljaju o vremenu i životnoj sredini kao najbitnijim resursima 21. veka, da razumeju vezu između posvećenosti i uspeha… Tako će sav nastavnički rad dobiti puni smisao.

Ovo je samo kratka lista dodatnih veština koje ne smemo zanemariti u razvoju naših učenika. Tačno je da je premalo vremena čak i za naše „redovne“ časove, ali je zato interdisciplinarnost nešto što nastavnik mora da razvija kod sebe, odnosno u svom radu.

Na taj način ćemo uspeti da povežemo gradivo sa ovim neophodnim znanjima i veštinama.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 3.8 / 5. Do sada ocenilo: 26

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.