Tehnološki višak, izgubljena norma ... šta dalje?
Većina nas nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika školovala se za posao koji radi. Kod većine se želja iz srednjoškolskih i studentskih dana ostvarila i danas su zaposleni u obrazovnom sistemu. Međutim, ima i onih nastavnika koji se nisu direktno školovali da budu nastavnici. Pod ovim mislimo na nastavnike u srednjim stručnim školama, koji po normativima i treba da budu inženjeri mašinstva, saobraćaja, elektrotehnike, diplomirani ekonomisti, pravnici, filozofi, sociolozi … Ove kolege su uz dodatne neformalne edukacije i ispite za licencu nastavnika zaposlene regularno u obrazovnom sistemu.
U svakom slučaju, mi nastavnici obučavamo nove generacije, imamo lep posao i visoko mišljenje o svojoj profesiji i kvalitetu svog rada. Na žalost, obrazovni sistem u kome radimo nema kontrolu kvaliteta kadrova, jer kada dođe do problema, do manjka časova, vaš kvalitetan rad ne dolazi do izražaja. Prema Posebnom kolektivnom ugovoru i bodovanju zaposlenih favorizuju se oni koji imaju veći radni staž i često dolazi do situacije da oni najvredniji, najenergičniji, oni koji su puni elena za posao ostanu bez časova.
Šta onda?
Postati tehnološki višak i izgubiti deo norme u životu zaposlenog u prosveti je prekretnica, odnosno raskrsnica nakon koje ništa neće biti isto. Ostati bez dela norme, makar on bio veoma mali, je veliki udarac za radnika. Možda ne toliko u finansijskom smislu, koliko u psihičkom. Jer ako izgubite 10% norme, to je oko 5000 dinara mesečno (nije malo, ali preživećemo), ali taj osećaj da vas je sistem prepoznao kao nekog ko ne vredi, uporedio vas sa drugim kolegama i rekao da vi treba da dobijete manju platu ili da odete iz kolektiva je nešto sa čim se teško mirimo. Ovde se ruše svi snovi sa fakulteta i želja da mladim ljudima pomognemo da naprave svoj put.
Od ove raskrsnice vode dva puta. Jedan put je da krenete da tražite dopunu norme po drugim školama, da molite direktore i tražite vezu (često su tu razna uslovljavanja, stranka, kontra-usluge, … ). Drugi put je da probate da pokažete svoj kvalitet van zone komfora koju nudi ustanova i da na slobodnom tržištu proverite da li stvarno imate veštinu koja je nekom potrebna.
Prvi put: Jurnjava za dopunom norme
Kada nastavnik krene da traži dopunu norme, ili to radi direktor ili sindikat umesto njega, on postaje predmet koji većina kolektiva ne želi, jer žele da sačuvaju mesto za svoje kolege ili možda neke druge sa vezom. Na žalost, direktori se uglavnom vode nekim drugim karakteristikama, retko ko kaže: „Ovaj nastavnik je odličan, deca ga vole, učestvuje u projektima, stalno je aktivan na polju usavršavanja … i treba njega da primim u svoj kolektiv.“ To se ne dešava ili se baš, baš retko dešava. To je još jedan udarac. I ako uspemo da pronađemo časove, a pogotovo ako se to desi u nekoliko škola, tek tada počinje mučenje. Rad u nekoliko škola, putovanje, uklapanje, a sa druge strane, nigde zvanično pripadanje, troši previše energije nastavniku. I to one energije koju bismo mogli da iskoristimo u učionici i radu sa učenicima.
Situacije je uvek stresna, jer se letnji raspust provodi u isčekivanju septembra i raspodele časova. Prate se koleginice koje će ići na porodiljska odsustva, razmišlja se o povratku nekog kolege sa bolovanja i sve to utiče na rad i kvalitet nastave. Ovo stanje može da potraje godinama, pogotovo kod nastavnika početnika u manjim sredinama. Prolaze godine, pa i decenije, dok se ne „sakupi“ cela norma u jednom kolektivu. A tada, kada se to desi, već smo istrošeni 🙁
Ovaj put je za one koji više vole mirnu državnu službu. Na žalost, nije baš mirna jer postoje gore opisani problemi dok stvari ne legnu na svoje mesto, ali je karakteristično da ovaj put biraju oni koji žele u zonu komfora državnog posla. Njima odgovara ovakav način funkcionisanja obrazovnog sistema i to je potpuno legitiman stav. Ovo je za mnoge nešto približno snu koji su sanjali na fakultetu, ne računajući malo veću birokratiju i borbu sa vetrenjačama.
Drugi put: Provera svog kvaliteta van sistema
Drugi put je za one koji žele nešto više, smatraju da mogu više i imaju hrabrost da to dokažu i van zone komfora. Neki nastavnici, i pre nego što dođe do situacije da su tehnološki višak, a i nakon takvih situacija, pokušavaju da naprave sebi posao van ustanova. Okrenu se svojim veštinama i žele da pokažu da vrede više nego što im škola priznaje. Na žalost, mali je broj ovakvih nastavnika, što je sasvim u redu, jer većina se spremala da radi u ustanovi u kolektivu i tamo može učiniti mnogo više za sistem obrazovanja.
Ako smo stvarno kvalitetni nastavnici srpskog, matematike, engleskog, istorije, geografije, stručni saradnici ili vaspitači, onda imamo veštinu koja je nekom potrebna i koju možemo ponuditi nekome ko će to ceniti i za to platiti. Veoma je taško izaći iz okruženja kolektiva, jer nastavnici nisu obrazovani da budu preduzetnici, organizatori, menažderi … oni su se školovali da budu nastavnici i zato je ovo ređi put. Ali, za one hrabre koji žele da naprave nešto više, nešto dodatno, evo nekoliko predloga:
Moja mala privatna školica
Najčešći slučaj dopune kućnog budžeta nastavnika su dodatni časovi. Čak i kada nema problema sa normom, nastavnici organizuju dodatne časove učenicima ili građanstvu. Najčešće su to časovi matematike, fizike, jezika … Ako izuzmemo moralnu odgovornost da ne treba „držati“ časove učenicima iz svoje škole, ovakav vid dodatnog angažovanja je sasvim u redu. Danas postoji potreba za znanjem i kod učenika kao dodatno znanje ili kod studenata, odraslih, radnika na prekvalifikaciji, pa ako imate kvalitete za ovaj posao, registrujte pravno lice (udruženje, firmu …) ili se udružite sa nekim i krenite.
Možda će vam početak ovakvog posla biti naporan, ali nemojte se zadovoljiti pojedinačnim časovima kod kuće. Napravite sebi neki mali prostor, neku mini učionicu, uložite u opremu i organizujte časove za manje grupe učenika (3-4). Pravite sebi reputaciju, u malim sredinama će se to brzo pročuti i kada dođe vreme, a sigurno će doći, za privatne škole koje će negovati kvalitet, a ne samo razmaženu decu, bićete u mnogo boljoj poziciji nego kolege iz redovnog sistema.
Pokrenite svoj klub
Ako ne spadate u grupu nastavnika čiji se časovi traže, već ste nastavnik sociologije, tehničkog obrazovanja, fizičkog vaspitanja, informatike, biologije ili stručni saradnik, vaspitač, to ne znači da van ustanove nećete moći da napravite uspeh. Baš suprotno – vi imate mnogo manju konkurenciju.
Kao nastavnik biologije razmislite o školici u prirodi, o edukativnim izletima, o kampovima o ekologiji … Osnujte svoj klub ljubitelja prirode, ponudite članovima svoje znanje, edukujte ih i razvijte im ljubav prema prirodi, oni će za uzvrat da plate članarinu za vaše usluge. Organizujte prirodne kampove, istraživačke ture, ekspedicije i sigurno ćete naići na roditelje koji žele da plate da svoje dete približe prirodi i odvoje od mobilnog telefona. Puno je konkursa za projekte koji se bave ekologijom pa se prijavite na te konkurse za dodelu sredstava, udružite se sa kolegama i realizujte projekte.
Ako ste sociolog ili stručni saradnik (pedagog, psioholog), sada je pravo vreme za vas jer deca imaju sve više i više problema u socijalizaciji, u učenju, u zavisnosti od upotrebe mobilnih telefona. Nastavnici razredne nastave pokrivaju delom ove oblasti, ali zbog obima posla neophodna je podrška roditelja, a danas znamo da ta podrška izostaje. Roditelji uglavnom nemaju vremena za ove aktivnosti, ali zato je ovo vaš profesionalni poziv i vi tu možete da pomognete. Naravno da je nemoguće zameniti roditelje u tom poslu, ali i te kako možete da pomognete toj deci i tim roditeljima, koji će platiti za razvoj svog deteta. Okupite se u male pedagoške ili sociološke klubove mislilaca, kritičkog razmišljanja, brzog učenja … ili napravite svoj lični program razvoja deteta ili program „skidanja“ sa upotrebe mobilnog telefona ili tako nešto. Nije važno u koliko malom mestu živite i radite, ako vredite u školi u kojoj radite, dobar glas će se pročuti i roditelji će tražiti vaše usluge.
Ako ste nastavnik tehičkog obrazovanja probajte sa decom ili/i sa odraslima da organizujete „how-to“ radionice, da kreirate i izrađujete sve i svašta. Danas su veoma popularne veštine izrade pojedinih ukrasa, dekoracija, posuđa, … Deca i učenici stalno gledaju YouTube kanale koji prikazuju upravo ovakve radionice, odnosno načine na koje je moguće nešto napraviti, urediti, izmeniti. Ovim se razvija motorika, mašta i kreativnost kod dece. Sigurni smo da ćete dobrim pristupom imati i starije polaznike ili članove kluba, jer svako nešto može da nauči.
Za nastavnike fizičkog vaspitanja ne bi trebalo da bude nikakvog problema. Danas su veoma traženi fitnes treneri, instruktori, treneri sportskih ekipa, … Oformite svoj klub samostalno ili sa kolegama i pored razvoja dece i učenika možete ostvariti i dodatnu zaradu.
Postanite frilenser
Frilens je reč sa engleskog govornog područja koja u prevodu znači honorarno, a frilenseri su honorarci. Mogli smo da napišemo i „Postanite honorarac„, ali u ovom slučaju pojam se odnosi na poslove putem interneta. Ovaj pojam je postao jako popularan od kada su se pojavili internet sajtovi koji spajaju ljude koji imaju određene veštine i one koji traže ljude sa određenim veštinama. Postoje ovakvi sajtovi i na našim lokalnim jezicima (honorarci.rs), ali mnogo su popularniji i sa većom bazom poslova oni na engleskom govornom području (upwork.com). Ovo je ogromna berza rada na kojoj sami odredite cenu svog radnog sata i prijavite se za posao ili čekate da vas neko kontaktira. Naravno, početnicima je teško, jer moraju napraviti svoju reputaciju na ovim sajtovima, ali kada pokažete svoje znanje i veštine, kasnije će sve biti lako i sasvim je moguće da ćete odustati od svojih školskoh časova.
S obzirom na to da se posao uglavnom radi preko interneta, neophodno je da imete određeno znanje i veštinu upotrebe računara i određenih programa. Ali, svaki nastavnik zna da koristi računar i osnovne programe (jel da?), pa ako ste dobri samo i u ofis paketu (Word, Excel, PowerPoint ..), ima poslova i za vas.
Ovo je pravi način da dokažete svoje veštine, odnosno da ono što znate da radite vredi na slobodnom tržištu.
Pokrenite svoju onlajn školicu
Danas, u vremenu novih tehnologija, sve je usmereno na upotrebu tehnologije u razvoju i napredovanju. Iskoristite nove tehnologije i pokrenite svoju onlajn školicu ili onlajn časove. Već je puno agencija koje nude poslove učenja dece iz Kine i okolnih zemalja, ali u ovom slučaju na mislimo na to.
Ono što ste radili u učionici probajte sada da radite ispred kamere. Raditi u učionici sa decom nije isto što i snimanje časova, ali ako uspete da napravite odličan kanal sa lekcijama iz svog predmeta, učenicima neće trebati nikakav udžbenik osim vašeg kanala. Ovo je nešto što će biti budućnost i nastavnici, ako žele da ih učenici, roditelji, kolege i ceo sistem više ceni, imaju mogućnost da pokažu svoj kvalitet ovim putem. Štampani udžbenici apsolutno gube svoj smisao već danas i opstaju samo zbog jakih izdavača, ali uskoro će i svi oni da pređu na ovaj vid rada. Ovo će biti posebno važno u godinama koje slede, jer će se nastava odvijati onlajn definitivno (u potpunosti ili u kombinaciji kao hibridna).
Ako ste nastavnik, pokušajte učenicima da predstavite gradivo preko svog YouTube kanala. Sve ono što biste inače pričali u učionici sada im ponudite preko interneta. Ne svojim učenicima, nego svim učenicima, roditeljima, kolegama. Ako imate dobar pristup predavača, ako širite samopouzdanje i sliku da ste stručnjak u svojoj oblasti, mnogi će se pre opredeliti i da plate za pristup vašem YouTube kanalu, nego da kupe užbenik.
Ovo bukvalno važi za sve nastavnike. Oni koji se prvi odluče za ovakav korak imaće veliku prednost u vremenu koje dolazi.
U ovom tekstu smo se fokusirali samo na poslove koji su „blizu“ naaše nastavničke profesije. Nismo se udaljavali, ali nastavnici stručnih predmeta uvek mogu da se oprobaju u ekonomiji, računovodstvu, projektovanju sistema, programiranju, poljoprivredi, … ono šta je u stvari i njihova osnovna struka.
A što se tiče nastavnika opštih predmeta, stručnih saradnika i vaspitača … ako vredite, vaš kvalitet će doći do izražaja, čak i u ovom okruženju kakva je Srbija, Crna Gora, Hrvatska, BiH …. ceo Balkan. Možda je tehnološki višak i gubitak dela norme u stvari nov početak za vas. Razmislite o tome.