Sve je više i više ovakvih odluka u obrazovnom sistemu. Jednostavno, mnogi nastavnici nezadovoljni svojim statusom u formalnom sistemu obrazovanja, sa egzistencijalnim problemima ili oni koji ne vide sebe u vremenu koje dolazi za prosvetu, odluče da rade još dodatnog posla ili da odu iz sistema.
Ovo su velike odluke i malo je onih koji se opredele za ovaj korak, ma koliko im bilo teško u sistemu obrazovanja. To je za njih još veći problem, jer zbog straha ili nekompetentnosti ostaju u okruženju koje ih ugrožava. Nezadovoljstvo je sve veće i veće, jer njihov san o profesiji nastavnika nije podrazumevao ovoliko birokratije, papira i nelogičnosti.
Opterećenje posebno predstavlja nesigurost van državnog posla i nestabilnost okruženja u kome živimo. Poseban problem imaju zaposleni koji su već dugo u sistemu obrazovanja, koji imaju veliki broj godina radnog staža i godina starosti, pa je odluka da nešto dodatno rade ili izlazak iz sistema gotovo nemoguća. Upravo u takvim pozicijama se nalazi veliki broj nastavnika i oni odlučuju da ostanu u sistemu još nekoliko godina čekajući penziju. Na žalost, kod ovakvih slučajeva imamo najmanji kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i trpe naši učenici.
Pored straha od izlaska iz „državne zone komfora“ (plata je mala, ali je redovna) tu je i problem sa kompetentnošću. Za dodatni posao ili novi posao su potrebne dodatne veštine, koje su usko vezane sa preduzetničkim veštinama kao osnovnim. Vaspitači, nastavnici, stručni saradnici kroz formalno obrazovanje nisu imali sadržaje koji se zanivaju na preduzetničkim, inovativnim, marketinškim aktivnostima, već su se školovali za državni sistem koji treba da brine o njima.
Sada kada nije tako, mnogi od nas se nalaze u problemu. Ali, rešenje i za taj problem postoji. Danas, u eri inovativnosti i ogromnoj bazi neformalnog usavršavanja, lako je da dopunimo svoje znanje i krenemo nekim novim pravcem. Dva puta koja možemo izabrati data su ispod, a vi se odlučite za vaš.