Obrazovne institucije, udruženja, komisije … određuju one najbolje u našem obrazovnom sistemu. Možda to i nisu prava takmičenja, kao kod naših učenika, ali je princip sličan. I to je dobra praksa, neophodno je pronaći i izdvojiti one koji se ističu u odnosu na ostale.
Ovakav sistem nagrađivanja i motivacije funkcioniše u raznim sektorima, ali u drugim sektorima je lako odrediti najuspešnije. To mogu biti oni koji su ostvarili najveći prihod, ili najbolju proizvodnju, ponudili najbolju uslugu … tamo gde je učinak „izbrojiv“ je to jednostavno. Ali, kako to uraditi u sistemu obrazovanja, kada naš „proizvod“ nije tako lako oceniti.
Evo male liste kriterijuma koja se često može čuti u našoj prosvetnoj zajednici, među učenicima i roditeljima. Ali, ova lista kvaliteta često ima i drugu stranu medalje.
Ovo je poželjno stanje, korisna karakteristika nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika … jer deca i učenici će lakše da sarađuju sa nekim ko im se dopadne, nego sa nekim koga ne vole.
Ali, ovo je često mač sa dve oštrice. Pitanje je koji su kriterijumi za dečiju, odnosno učeničku ljubav. Učenici često vole nastavnike koji ih puštaju sa časa, sede sa njima u dvorištu, ortaci su, poklanjaju im ocene …
Ako ovako sagledamo situaciju, ovo je daleko od dobrog nastavnika. Ovo nije kriterijum za izbor najboljeg nastavnika u zvaničnim komisijama, ali je često problem u školama, pogotovo za one nastavnike koji se ne ponašaju ovako, jer ih učenici upoređuju sa svojim „omiljenim“ nastavnicima.
Ovo može da bude kvalitetan argument. Ovo su dobri nastavnici, među najboljima, oni se izdvajaju, ali još mnogo toga je potrebno da bi bili najbolji. Oni ovde ne rade ništa loše, tako treba i da nastave, ali veliki uticaj na ovaj rezultat ima i učenik i predmet koji nastavnik predaje.
Nema takmičenja iz svih predmeta pa je zato nemoguće uporediti nastavnika čiji učenik osvoji nagradu i onog koji ne može da pošalje učenika na takmičenje. Ni jedan učenik nije isti, nema isti materijalni i socijalno-emotivni status ni uslove za rad i učenje.
Retki su slučajevi da učenici iz malih mesta u ruralnim sredinama ostvare najbolja mesta na takmičenju. Postoje, ali to su izuzeci. Po ovom kriterijumu možemo reći da je nastavnik među najboljima, ako godinama za redom sa svojim učenicima osvaja nagrade na takmičenjima.
Ovo je samo pola posla do najboljeg nastavnika. Ova osobina je neophodna, ali nije dovolja. Nedostaje onaj drugi deo, odnosno pedagogija i prenos svog znanja na učenike. Često se ovo dešava u stručnim školama u kojima imamo inžinjere, doktore, preduzetnike i ostale stručnjake koji imaju ogromno znanje, ali često ne mogu da se „spuste“ na nivo da to prenesu svojim učenicima.
Među nama su veoma harizmatični nastavnici, lideri u svojim profesijama, oni koji veoma dobro koriste lični marketing … ali ostaje pitanje koliko su vešti u svojim učionicama. Često imamo slučaj da na internetu, na društvenim mrežama, primetimo nastavnike koji okupljaju veliku zajednicu. Veoma su cenjeni i poštovani zbog svojih stavova koje iznose, pokreću mase i utiču na određene promene.
Ovo su kvalitetni ljudi, ali oni ne moraju biti i kvalitetni nastavnici. Jer jedno je dobro predstaviti sadržaje u učionici (nebitno da li je onlajn ili oflajn), drugo je biti lider obrazovne zajednice. Nažalost, ovi nastavnici često koriste svoje pozicije i veštine za određena zvanja i napredovanje, kao i titule, a da iza toga ne stoji ono što krasi kvalitetnog nastavnika.
U svakom slučaju, teško je odrediti listu na osnovu koje bi se neko mogao nazvati najboljim nastavnikom. Mislimo da je to nemoguće. Ovo je samo nekoliko neophodnih osobina, jer potrebno je da deci odgovara nastavnik, da ima rezultate na takmičenjima, da je stručnjak i lider u svojoj profesiji. Ali, pored toga, potrebno je i još mnogo drugih kvalitetnih osobina.
Šta je potrebno da radi onaj ko želi da ima sve ove osobine i karakteristike?
Ako probamo da sagledamo stvari sa visine, odnosno iz nekog ugla koji je izvan sistema obrazovanja, ove veštine možemo da razvijemo i unapredimo. Za ovo je neophodna ljubav prema profesiji, jasan cilj šta želimo da uradimo za sebe i svoju karijeru, gde želimo da budemo za 5-10 godina i da radimo na tome. Korak po korak.
Samo jedan od tih koraka je stalno usavršavanje. Za mnoge od ovih karakteristika ne možemo da pomognemo, ali OKC je tu da pomogne oko usavršavanja.
- Ne možemo da kažemo kako da vas deca vole, ali možemo da damo smernice kako da komunicirate, da budete empatični i da im pomognete u svakom trenutku, odnosno da im se dopadnete zbog pozitivnih razloga, a ne zbog poklanjanja ocena.
- Ne možemo da radimo sa vama na pripremi učenika za takmičenje, ali možemo da vam damo smernice u organizaciji i didaktici koje ćete iskoristiti u radu sa učenicima i zajedno osvojiti nagradu.
- Ne možemo da zamenimo formalne škole i fakultete na kojima se stiču stručna znanja, ali možemo da pratimo razvoj struke i ponudimo sadržaje koji su novi, aktuelni i u toku sa razvojem vaše struke.
- Ne možemo da vas promovišemo da budete lideri, ali možemo da vam damo primere, pomognemo u vođenju timova, organizujemo vreme, usmerimo u pravcu organizacije vaše profesije i vaše zajednice.
Sve ovo možemo i sve ovo radimo. Mnoge kolege nas prate, rade sa nama i imaju pozitivno iskustvo. Znamo da smo mnogima olakšali rad u nastavi, neke smo motivisali da napreduju, neke pokrenuli da preuzimaju veću ulogu u svojoj profesiji … u svakom slučaju, naša misija je da sa vama pravimo bolji obrazovni sistem. Naravno, mi smo tu samo da damo impuls, a dalje sve zavisi od vas.
U tom pravcu smo i povećali ponudu naših onlajn seminara, pa sada u ponudi imamo preko 50 seminara, od kojih se 45 realizuje tokom letnjeg raspusta, od 12. jula.
Ne propustite da ispratite razvoj svoje profesije i unapredite svoj put kroz sistem obrazovanja.
Vidimo se na seminarima.