Profesionalnu filozofiju zasnivam na tezi da je učitelj pravo ime naše profesije. On je učenicima uzor i vodič kroz život – to me vodi. Mislim da ovo treba da razume svako ko hoće da bude – učitelj, nastavnik, profesor. U svakodnevnom radu trudim se da učenike učim onome što će im koristiti u životu. Mislim da ih podstičem da se razvijaju u svakom smislu, bodrim ih da uvek mogu više, dalje, da je važno da pokušaju i da svakoga dana „ucrtaju jednu liniju“ („Nulla dies sine linea“). Čovek, koji pre nego što pokuša, kaže: ne znam, ne mogu i nisam za to, neće uspeti, sam sebe potcenjuje. Suština je u ljubavi, napredovanju i volji da se to čini. Važno mi je i da umetnost nađe smisao i mesto u njihovim životima. Nastavom im nudim mogućnost da „lakomisleno ne osiromaše svoj život nečitanjem“ – pokušavam i ne želim da odustanem od toga. Učitelj sam, „dakle, postojim“.