Uputstva u doba Korone

Domaći filmovi o obrazovanju

Domaći filmovi

Završila se još jedna nedelja sa povećanim aktivnostima i nastavnika i učenika. Nadamo se da ćete za vikend uspeti da se odmorite i da napunite baterije za nove pobede od ponedeljka. Čitanje knjiga i gledanje filmova u ovim okolnostima su dobri da popravite svoje raspoloženje i skrenete misli od znate već čega 🙂 Nismo filmski kritičari, ali smo napravili listu domaćih filmova čija je tema obrazovanje, odnosno sudbine nas profesora, ali i đaka. Znamo da puno komunicirate sa svojim učenicima, pa evo u toj komunikaciji pošaljete im i neki predlog za neki interesantan film. 

Lajanje na zvezde

Kada se snimi film po knjizi, uobičajni su komentari da je knjiga bolja od filma. Za ovaj biser domaće kinografije ta konstatacija i ne stoji baš, pošto su i film i knjiga odlični. Teško da možemo da nađemo film sa većom količinom pozitivne energije i zdravog humora. U nizu zanimljivosti koje su vezane za ovo ostvarenje verovatno najupečatljiviji podatak je da u filmu ne postoji ni jedna psovka, niti nagoveštaj neke vulgarnosti.Takođe, glumačka plejada koja je bila okupljena na ovom projektu teško da će biti prevaziđena u nekim novim ostvarenjima. Beskrajno šarmantno i poetično ispričana priča o maturantima iz provincije. Sam sinopsis knjige i filma je nepotrebno prepričavati, jer ovaj film ste sigurno gledali više od tri puta. U ovom ostvarenju likovi profesora su predstavljeni maestralno. Kao što je i sam film vrlo blag i inspirišuć, tako je i priča o karakterima profesora, njihovim vrlinama i manama, predstavljena na pristojan (vaspitan) i duhovit način. Za današnje (vanredne) trenutke posebno se izdvajaju scene i likovi Dragomira Čumića (profesora Maletića) koji je opterećen higijenom i pranjem ruku, kao i predavanje profesora Dragićevića (Bogdan Diklić) praznoj učionici. Možda pronađete i druge sličnosti ako ponovo odgledate ovaj film. 

Idemo dalje 

Još jedna Šotrina režija i scenario na ovoj listi. Mlađoj populaciji verovatno nepoznato štivo, sa obzirom na to da je film snimljen 1985-te i da je radnja smeštena u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Iako može da se klasifikuje u ratne filmove (takođe postoji i televizijska serija), sam film nema sumorni ratni ambijent. Sudbinu učitelja  i kako su izgledali prvi školski dani nakon oslobođenja, prenose nam Dragan Nikolić (kao učitelj Miloš), Miloš Žutić kao narator i Danilo Bata Stojković u ulozi Božura. Šotra ovim filmom nije dao tek još jedan ratni film prožet komunističkom ideologijom, već je ceo posleratni ambijent nove Jugoslavije prenesen kroz toplu ljudsku melodramu, u kojoj je ideološki okvir tek usputno prisutan kroz (obaveznu) scenografiju socrealizma. Kada bi postojali uslovi, ovaj film zasiguno zaslužuje rimejk, pošto upravo govori o najlepšim stvarima koje nam se dešavaju dok obrazujemo naraštaje.

Učitelj Miloš nije veliki poznavalac nauke, nema ni veliko akademsko zvanje, ali jeste dobar pedagog i uspeva u bitnom zadatku svakog nastavnika – da od svojih đaka napravi buduće dobre ljude. Cela priča jeste fikcija, ali ona fikcija u koju jednostavno želimo da verujemo da je moguća. I kao antička misao kroz kadrove se provlači sada već antologijska rečenica „Idemo dalje“.

Nije nego

Iako je ovaj filmski poduhvat Miće Miloševića i Siniše Pavića snimljen daleke 1978-me godine, danas je i te kako aktuelan. Radnja filma prati srednjoškolce koji su na pragu ulaska u vreme koje danas percipiramo kao moderno.  Teme koje su dominantne u filmu zapravo su večite teme prosvete: preopširni programi, odnosi između roditelja i nastavnika, doba adolescencije, kao i kompeksan proces komunikacije na relaciji učenik – profesor. Ukoliko do sada niste odgledali ovaj film, svakako to učinite u doba karantina, nećete se pokajati.

 

Pored mene

Da ne ostanemo samo u duhu jugoslovenske kinoteke, film Stevana Filipovića je ostvarenje koje položaj i ulogu srednjoškolaca posmatra iz sadašnjice. Film je snimljen 2015-te i našu javnost upoznao sa milenijalcima i pripadnicima generacije Z. Radnja filma usmerena je na nedostatak komunikacije i kolektivne empatije kod današnjih tinejdžera. Hristina Popović (profesorka Olja) predstavlja mladu, ambicioznu i motivisanu profesorku istorije, koja na svaki način svoj entuzijazam prema nauci pokušava da prenese na svoje đake. Upravo se kroz film realno opisuju situacije u kojima se svaki nastavnik, učitelj ili profesor može pronaći, a to je da pružimo svoj maksimum u radu, a da izostanu pozitivni odgovori. Film je pružio mogućnost da se šira javnost upozna sa okruženjem, stavovima i navikama novih generacija, koje kao i sve generacije, sa sobom donese nove identitete, modele ponašanja, kao i „pravila igre“. Pored mene je film koji može da vam se dopadne ili ne, ali vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.

U svakom slučaju za koji god film ili knjigu da se opredelite dok ste u izolaciji, vodite računa o svom zdravlju i zdravlju ljudi iz svog okruženja.

 Školski pozdrav 🙂