Na polju obrazovanja u proteklih godinu dana dve teme se izdvajaju kao dominantne: onlajn nastava i gejmifikacija. Iako se trenutno čini da je gejmifikacija „samo neka stvar“ koja nas čeka u budućnosti, situacija je poprilično drugačija.
Obrazovni programi koji nisu gejmifikovani u narednim godinama neće biti u fokusu, a sam proces gejmifikacije preti da postane razorna inovacija na polju obrazovanja.
U nastavku teksta možete naći odgovore na pitanja šta je zapravo gejmifikacija sadržaja, zašto je to toliko rastući trend, koje pogodnosti u radu sa učenicima nam ona donosi i naravno kako da to sve primenimo u svojim onlajn i časovima u školi.
Šta je zapravo gejmifikacija?
Na internetu možete pronaći veliki broj definicija gejmifikacije. Sažeto, gejmifikacija bi predstavljala primenu principa iz igrica na nova okruženja (u našem slučaju školske časove). Dva najbitnija cilja koja gejmifikacija želi da postigne su: motivacija za određenu aktivnost i postizanje cilja (dostignuća) iz igre.
Gejmifikacija počinje da se pojavljuje kao tema pre desetak godina i za manje od jedne decenije nalazi široku primenu u bukvalno bilo kom aspektu života, odnosno sve može da se gejmifikuje.
Gejmifikacija u obrazovanju je bitna zato što može da nadomesti veliki jaz između dve krajnosti. Učenici su generalno nemotivisani za učenje, a sa lakoćom pristupaju igranju raznih kompjuterskih i mobilnih igrica. Gejmifikacija je zamišljena kao instrument koji može da nadomesti ovu situaciju, zato i predstavlja jednu od najvećih razornih inovacija u obrazovanju.
Zašto gejmifikacija?
Sve veći broj učenika sebe vidi kao gejmere (igrače video igrica). U jednom od prethodnih tekstova na blogu predstavili smo pozitivne i loše strane igranja kompjuterskih igara, a da bi se lakše razumeo pojam gejmifikacije objasnićemo neka osnovna načela igara i zašto su one u temelju pojma gejmifikacije.
Bitna stvar koja je vezana za proces gejmifikacije je da ona nije rezervisana samo za onlajn priču već uvek možete napraviti svoj scenario za edukativnu igru i uživo. Ali, preduslovi koji su potrebni za uspešnu gejmifikaciju isti su kako za igre uživo, tako i za onlajn sadržaj.
Na čemu se bazirana svaka igra?
Ono što naše učenike ostavlja „prikovane“ za računar ili pametni telefon kada igraju neku igricu su zapravo tri osnove procesa svakog igranja: izazovi, nagrade i napredovanje.
Izazovi – predstavljaju očekivanja koja učenik treba da postigne. Nekada je to učenje nove lekcije, utvrđivanje gradiva ili test. Ove aspekte imaju skoro sve popularne igrice: nekada je u igranju vaš zadatak da rešite zagonetku na postojećem nivou, nekada je to prelazak na sledeći (zahtevniji) nivo igranja, nekada je to ispunjenje dnevnog, nedeljnog ili mesečnog zadatka (quest). Sve ove komponente neodoljivo podsećaju na domaće zadatke u školi, pa ipak učenici radije pristupaju igricama nego školskim obavezama.
Nagrade – prate izazove. U svetu igrica to su najčešće virtualne monete, nadogradnje ili predmeti koji olakšavaju igru. U svetu obrazovanja to mogu biti instrumenti u nastavi kojima će nastavak učenja biti olakšan, ubrzan, odnosno neophodan u radu.
Napredovanje je glavni pokretač motivacije. U igricama, svaki pokušaj se boduje. Naravno, uspešni pokušaji više od neupešnih. Napredovanje kroz igru najčešće se odlikuje prelaskom nivoa ili rešavanjem svih predviđenih zadataka.
Primeri gejmifikacije
Kao što smo rekli, sve se može gejmifikovati. Skupljanje poena i nalepnica (bedževa) tokom kupovine ili nagradne igre na drušvenim mrežama su nadaleko poznati primeri gejmifikacije.
Univerzitet u Vašingtonu je 2008. godine pokrenuo onlajn igricu Foldit koja je omogućila studentima da kroz igru i takmičenje stvaraju nove strukture proteina sa ciljem da se pospeši istraživanje lečenja raznih bolesti. Trenutne brojke govore da Foldit ima preko 240 000 registrovanih korisnika, a da je njih 58 000 direktno uticalo na razvoj novih lekova.
City Witness: Medieval Swansea je onaljn igrica u kojoj igrači rešavaju zagonetke i misterije u srednjovekovnom selu. Svaka igra se odnosi na specifičan događaj iz istorije ili određenu istorijsku ličnost.
Popularna aplikacija za učenje stranih jezika Duolingo je još jedan odličan primer gejmifikacije u učenju, sa razvijenim sistemom nagrada, bedževa i nivoa u učenju.
Postoje i domaći sajtovi koji poseduju gejmifikovane sadržaje. Sajt shtreber.com je jedan od njih i na ovom sajtu možete naći igrice i kvizove koji su povezani sa gradivom za učenike osnovnih škola. Igranjem se stiču poeni i igrači se rangiraju na listi uspešnosti. Da bi učenik došao do željene titule (bedža) potrebno je da reši sve testove.
Još jedna obaveza u radu
Napraviti gejmifikovan obrazovni sadržaj nije posao od pet minuta. Ali, do sada ste u svom radu sigurno napravili ili pokušali da napravite igru prilagođenu gradivu i učenicima – ovakvo iskustvo je veliki saveznik u gejmifikaciji sadržaja.
Zatim, verovatno u svojim planovima da nastavu učinite kreativnom i zabavnom postoje ideje koje ste želeli, a niste znali kako da sprevedete u delo – što znači da postoji voljni i motivacioni pokretač za novim sadržajem.
Na kraju, ovakvi sadržaji mogu u mnogome da vam uštede vreme pri radu, gejmifikacija je dugoročno investiranje u nastavni program.
Gejmifikovan sadržaj treba da pruži i zabavu autoru koji sadržaj kreira. Ukoliko gejmifikaciju doživite kao obavezu teško ćete napraviti kvalitetan sadržaj. Zato topli savet: pustite mašti na volju, opustite se i napravite nacrte idealne igre za učenje vašeg predmeta jer kada je nešto zabavno – onda nije teško 🙂
Ukoliko imate primere gejmifikovanih sadržaja koje koristite u nastavi ili ideje za ovakav sadržaj podelite ih sa nama u komentaru …