Jasmina Momčilović

Za ljubitelje astrologije: devica/škorpija

Opišite sebe

Živim i radim u Boru, mestu gde se topi ruda i pravi zlato. U skladu sa tim i ja živim i stvaram. Elem, kopam i topim znanje, razlažem iskustvo i nekako priroda učini svoje … nastane ZLATO (ne baš sjajno i materijalno, ali u duhovnom smislu, meni jako značajno). Volim izazove, uvek jurim još za nečim što će me učiniti boljom osobom. To je moja misija.

Volite li to što radite?

Primarno zanimanje: PEDAGOG. Nekako brzo sam završila fakultet, u roku, ali nije to važno, već činjenica da nakon Beograda i završenih studija osetiš i dalje „glad“. Ubrzo shvataš da bez dodatnog samoobrazovanja i edukacija ne zadovoljavaš osnovne intelektualne i duhovne potrebe koje sami sebi namećemo. Radim u osnovnoj školi dovoljno dugo, a nisam u poznim godinama, naprotiv. Imam sasvim dovoljno godina radnog staža da uveliko strahujem da mi mozak ne zahvati “žabokrečina”. Kreiram seminare već deset godina. Zahvalna sam svakim danom koji sam provela u OKC-u. Ne shvatite to odmah ali, kasnije – kada stvorite oazu kreativne interakcije sa velikim brojem ljudi – neprocenjivo je. Pišete, smišljate nove sadržaje, imate cilj da rastete i edukujete druge ljude. Na putu sam da postanem psihoterapet, zapravo, da to ozvaničim. I da, volim to šta radim…

Volite li da putujete?

Da, kroz život… Omiljena destinacija: me, myself and I. Kada zavirite u sebe počećete da primećujete i bolje upoznajete druge ljude. Niste sebični ako volite i poznajete sebe, naprotiv.

Šta vas čini srećnom?

Moja porodica. Radoznali, neobuzdani, ali sa stavovima o životu koji nekada meni dosta osvetle put. Hvala im na tome. Ono što im želim je da budu srećni!

Uloga majke?

Još uvek je učim i nikad kraja… Ali moja radoznalost ipak je veća od bilo kog iskušenja! Volim da se smejem i večiti sam optimista i romantik. Bojim se namrgođenih ljudi jer ti kradu energiju, a da i ne primetiš…

Vaša vizija?

Želja da ostanem deo „ekipe“ koja će napraviti korak napred u obrazovanju i doneti našoj deci primenljivo znanje. Užasavam se predrasuda, bilo kakvih podela, poput podela dece na pametnu i prosečnu ili podele školskih predmeta na glavne i sporedne, ili pak podele nastavnika na „luckaste“ i one prave – stroge. Skoro sam slušala jednog divnog matematičara koji je dao poruku nastavnicima: “Trudite se da učite zajedno sa vašim učenicima, da grešite zajedno i nemojte biti pametniji od njih, već naprotiv, što jednostavniji, ne nadmeni!” Suština je u skromnosti, davanju, pružanju jednakih šansi svima da uspeju. Možda je to moja vizija.

Vaš moto?

Priznati svoju slabost, najveća je hrabrost!

Vaša slabost?

Ne snalazim se u postavljanju granica. Moje nebo je preveliko.