Algoritamsko razmišljanje – neophodnost svake profesije 

Kada za nekoga kažemo da algoritamski razmišlja onda mislimo da je takva osoba dobra u rešavanju problema, postepena u radu, organizovana i fokusirana. Algoritamsko razmišljanje ili algoritamska pismenost predstavlja skup znanja i veština bez kojih će se teško objavljati bilo koji posao u budućnosti.

Računarska pismenost postaje pismenost uopšte, a u osnovi dobrog snalaženja na računaru nalazi se algoritamsko razmišljanje. Suvišno je da podsećama na značaj i ulogu koji računari i interenet imaju u svakoj profesiji (naročito u obrazovanju).

Da li to znači da jedino nastavnici informatike mogu da stvaraju moderna i efikasna predavanja? Naravno da ne, već da u rad sa učenicima svakako moramo da uvrstimo niz novih znanja i veština koji su sastavni deo digitalnog doba.

Rano razvijanje algoritamskog razmišljanja (pismenosti) kod naših učenika može umnogome da nam pomogne u postizanju velikog cilja – obrazovanju pametnijih generacija nego što smo bili mi.

Iako pojam algoritam zvuči kao da je rezervisan samo za tehničke i prirodne nauike, algoritmi su svuda oko nas. Upoznavanje i razumevanje načina na koji oni funkcionišu je novi domaći zadatak na našem učiteljskom ili nastavničkom stolu.

U nastavku teksta objasnićemo procese algoritamskog razmišljanja, doći do odgovora zašto je to toliko važno i pokazati primere kako algoritamsko razmišljanje nije bauk.

Svaki algoritam je priča o jednoj grešci

Ova tvrdnja se ne odnosi na funkcionalnost algoritma, već na to kako je algoritam dobio ime. Algoritam nosi naziv po iranskom matematičaru Muhamedu Al Horezmiju, čije je ime prilikom prevoda njegove knjige o računanju greškom prevedeno kao Algoritmi. Tako da svaki algoritam u svom imenu nosi grešku – barem u prevodu.

Prvi programerski algoritam napisala je 1842. Ejda Bajron (ledi Lavllejs). Iako mašina za koju je algoritam napisan nikada nije proradila, Ejda Bajron je priznata kao prvi programer u istoriji.

Od Persije i viktorijanske Britanije algoritmi su postali deo naše svakodnevnice.

Prednosti algoritamskog razmišljanja

Algoritamsko razmišljanje predstavlja veštinu rešavanja kompleksnih problema tako što se problem rešava iz niza jednostavnijih delova. Definicija zaista ima puno, ali je najbitnije da korišćenjem algoritma možemo da svoj rad učinimo efikasnijim, zadatke rešavamo u kraćim vremenskim periodima, kao i da neprekidno stvaramo modele kojima ćemo optimizovati vreme provedeno u radu ili učenju.

Najprostije rečeno, algoritamskim razmišljanjem svoje „vijuge“ podstičemo da uvek i u svakoj situaciji dođu do najboljeg i najefikasnijeg rešenja, što znači više vremena i energije za sve ostale aspekte  života (ko je rekao piknik sa porodicom i 😀).

Zašto sada algoritamsko razmišljanje?

Izazov u radu sa decom, što se tiče algoritamskog načina rada i razmišljanja i te kako postoji. Ali ovde govorimo o onim pozitivnim izazovima. Upravo zato što kroz ovakav način rada i mi svakog dana otkrivamo sa našim učenicima potpuno nove modele i metode koje već sutradan uvodimo kao podrazumevanu aktivnost.

Razvoj algoritamskog razmišljanja je upravo timski rad na reševanju bilo kog zadataka iz bilo koje oblasti ili predmeta. Ovakav način rada ostavlja dovoljno prostora za igru, istraživanje, razvija kreativnost, dok multidisciplinarnost svake nauke predstavlja kroz jednostavne celine.

Ukoliko razvijemo kod naših učenika algoritamsku pismenost, mi smo im podarili jedan zaista moćan alat koji će koristiti celog života (skoro identično kao čitanje i pisanje).

Kako razviti algoritamsko razmišljanje kod učenika?

Dobra stvar u ovom poduhvatu je to što ni učenici, a ni nastavnici ne moraju da uče neku potpuno novu stvar, pošto je primena algoritama svuda oko nas.

Za početak, dovoljno je da skinemo stege sa same reči algoritam – pošto će većini učenika da zvuči rogobatno, preozbiljno i preteško. Zato je potrebno pre svega u razvoju algoritamskog razmišljana razbiti mit da se radi o napornim, kompikovanim stvarima za učenje.

Proces algoritamskog razmišljanja nije ništa drugo no sklapanje figura od kockica. U prvom delu sakupljamo kocke, zatim ih sortiramo i na kraju sklapamo figuru koja nam je sa početka verovatno delovala kao teška i nemoguća za sklapanje.

Jednom kada ovladamo modelom sklapanja jedne figure možemo da krenemo sa dizajniranjem zahtevnijih (kompleksnijih) kreacija.

Slična je stvar sa sklapanjem „puzli“ (slagalicom). Ukoliko pokušamo da svaki od 1000 komada slagalice uparimo sa ostalima i tako pokušamo da nađemo rešenje, sigurno je da ćemo doživeti neuspeh (ili izgubiti mnogo vremena).

Ukoliko, pak, odlučimo da delove slagalice sortiramo po boji, obliku, redosledu, tada već koristimo algoritamsko razmišljanje, brže rešavamo zadatak i uživamo u celom procesu.

Potpuno je u redu da se pojavljuju greške

Druga stvar vezana za razvoj algoritamskog razmišljanja je da je savršeno normalno da se pojavljuju greške. Iz grešaka se zapravo i najbolje uči. Greške („bagovi“) se svakodnevno pojavljuju u najboljim programerskim firmama. Tako da proces razvijanja algoritamskog razmišljanja nije unapred zaokružen, već se on kao i logika razvija celog života.

Nije strašno ako vam ne ide u početku

Nemaju svi, što bi se narodski reklo, „kliker“ za razvijanje veština i znanja iz oblasti računarskih i tehničkih nauka u kojima primena algoritamskog razmišljanja ima najveći udeo.

Sa druge strane, znanje iz tih oblasti ne pripada više ekskluzivno programerima već brzo postaje sastavni deo bilo koje profesije.

Čak i ako niste vični tehničkim naukama i ovakav novi model rada vam se čini komplikovanim, uvek se setite da se u suštini radi o pravljenju figura od niza kockica i da je model jednostavan: rastavi – poređaj – sastavi – napravi.

Ovaj princip se odnosi kako na učenike, tako i na učitelje i nastavnike.

Primeri i dobre prakse

Domaća javnost je do sada imala mogućnosti da se upozna sa fondacijom Petlja, čija je misija upravo razvoj algoritamskog razmišljanja kod učenika. Petlja je nosilac brojnih projekata koji popularišu informatiku.

Učenici iz škole „Petro Kuzmajk“ (Ruski Krstor) su pre dve godine pokazali kako algoritamski može da se razmišlja kroz plesne korake. Naime, oni su u saradnji sa svojom nastavnicom informatike, Natalijom Budinski, osmislili algoritam plesa, koji im pomaže pri rešavanju matematičkih zadataka sortiranja brojeva u rastućem nizu.

Mnoge nove forme učenja, kao što je mikroučenje, su zapravo savršeno komplamentarne sa razvojem algoritamskog razmišljanja. Zapravo, sve male i mikro celine iz mikroučenja uz pomoć algoritamskog razmišljanja predstavljaju razvojne i kreativne alate u obrazovanju.

značaj algoritma u nauci

Algoritamsko razmišljanje nije metod koji je rezervisan samo za digitalni svet i informatika, već se može iskoristiti za sve predmete, kao i za svaki aspekt života.