Moj susret sa američkim obrazovanjem

Iako smo bili u izolaciji prva četiri dana u hotelskoj sobi, verujte mi, nije bilo ni malo dosadno. U sobi su nas dočekali pokloni i mnoštvo pratećeg materijala. Stalno smo imali neke aktivnosti i sastanke, pa čak i onlajn časove joge da se opustimo.

Nastavnički posao može biti ponekad naporan, a ponekad inspirativan i kreativan. Ono što, međutim, naš posao čini jedinstvenim je sloboda koju imamo u kreiranju nastavnih jedinica i aktivnosti za učenike, koje 45 minuta časa mogu učiniti posebnim. Niko ne osporava naše stručno znanje koje posedujemo, ali dobar izvor naših ideja može biti stručno usavršavanje. 

Stručno usavršavanje najčešće vezujemo za seminare. Lično sam pohađala dosta njih gde sam dobila nove ideje i želju da te ideje realizujem. Pored seminara u našoj zemlji, postoji i mogućnost da se seminari pohađaju i u inostranstvu. Moje iskustvo sa takvim seminarima je veoma pozitivno.

Nastavnici iz celog sveta, pa i naši, imaju mogućnost da konkurišu za prestižnu stipendiju – šestonedeljni program TEA Teaching Excellence and Achievement Program (Fulbright TEA) Media Literacy Cohorts, a koju daje američka vlada i organizacija IREX.

ulaz univerziteta u Kentu

Pre dve godine, prijateljica iz Amerike poslala mi je link ka konkursu i ubedila me je da je pravi trenutak da apliciram. Popunila sam aplikaciju, koja je vrlo detaljna, i posle nekoliko nedelja sam dobila odgovor da sam prošla prvi krug. To je, međutim, samo značilo da sam pozvana na intervju u Američku ambasadu u Beogradu, gde se vršio odabir među petnaestak kolega. 

Razgovor na engleskom, sa predstavnicima iz ambasade trajao je oko 20 minuta. Posle nekoliko dana sam dobila vest da je sledeći korak da položim TEFL test, koji polažu studenti koji žele da nastave školovanje u inostranstvu. Zatvaranje tokom korone u martu 2020. iskoristila sam za dodatno pripremanje ovog vrlo zahtevnog testa. 

Konačno, u toku leta je stigao odgovor da sam odabrana da zajedno sa još jednom koleginicom pohađam ovaj vrlo zanimljiv program, koji se pre svega bavi medijskom pismenošću i upoznavanjem sa američkim obrazovnim sistemom, ali i američkim načinom života. Odlazak u Ameriku je međutim, zbog korone bio odložen za godinu dana.

Tokom prošle godine imali smo vrlo detaljne onlajn pripreme koje su organizovane od strane IREX-a i od Američke ambasade u Srbiji. Te pripreme su nam pomogle da se upoznamo sa celim programom, a i sa učesnicima iz celog sveta (oko 150 nastavnika), raspoređenih na različitim univerzitetima.

Naš domaćin bio je Kent državni univerzitet u istoimenom gradiću u Ohaju.

Dočekao nas je topao septembar u Kentu, koji je najavljivao divnu jesen.

Univerzitet

Hotel u kome smo bili smešteni bio je u centru gradića i sa prozora sobe mogla sam da vidim ulaz Univerziteta. U znak dobrodošlice, u prostranoj i vrlo komfornoj hotelskoj sobi, sačekali su me sendviči, slatkiši, sokovi, grickalice, ali i Chromebook za rad, mobilni telefon sa američkim brojem, kao i mnogobrojna uputstva za naredne dane i naravno, mnoštvo pratećeg materijala.

Planirano je da naredna četiri dana budemo u izolaciji i da ne izlazimo iz sobe. Tih dana, međutim, imali smo toliko sastanaka, različitih aktivnosti (čak i onlajn vežbe joge) i prve zadatake, tako da nije bilo vremena za dosadu.

Ipak, u večernjim satima smo se „slučajno“ nalazili na terasi i družili. U našoj grupi je bilo 21 kolega iz različitih država: Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Estonija, Litvanija, Rumunija, Republika Češka, Severna Makedonija, Turska, Ukrajina i Srbija.

Naredni dani bili su vrlo zahtevni i prepuni aktivnosti. Upoznali smo se sa porodicama – domaćinima, koje su sa nama provodile vreme vikendima. Pored toga, radnim danima smo imali predavanja na univerzitetu, gde se od nas u svakom trenutku očekivalo aktivno učešće u svim predviđenim aktivnostima.

Imali smo prilike da kreiramo i učestvujemo u diskusijama, prezentujemo radove, radimo na individualnim i zajedničkim projektima. Naravno, i odlazak u škole podrazumevao je ne samo posmatranje časova, nego i držanje časova o svojoj državi i kulturi, kao i zajednički čas sa kolegama – domaćinima u školi.

U sledećem tekstu ispričaću vam kakva je organizacija rada i pokazati kako izgleda raspored časova. Nema galame na hodnicima, učenici sami biraju šta će učiti, nastavnici imaju svoje kabinete, a zbornica im je mala i uglavnom prazna.

Pišemo se dalje … 

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 4.2 / 5. Do sada ocenilo: 83

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.