Istina, slučaj je hteo da se početkom oktobra 2021. nađem u Italiji, u Urbiniju, po osnovu Erazmus projekta „Da Vinčijev kod“. Prvi susret sa Italijom, u kojoj sam po prvi put boravila, bio je očaravajući. Gde god bi se okrenula videla sam fascinantna dela arhitekture koja su me ostavljala bez daha. Osećanja i razmišljanja bili su mi pomešani i stalno sam bila u raskoraku između realnog i nečeg nestvarnog. Hodala sam zemljom koja je nekada bila sedište Rimske imperije. Razmišljala sam o Cezaru, Danteu, Rafaleu, Mikelanđelu, Rosiniju i mnogim velikanima koji su ponikli i stasali na prostorima zemlje muzeja.
Projekat zbog koga sam se našla u Italiji promoviše STEM nauke. Sa grupom učenika iz moje škole našla sam se na Elektrotehničkom institutu. Zgrada instituta je ogromna, fantastično opremljena najsavremenijom tehnologijom. Koliko se ozbiljno prisupa struci potvrđuje i činjenica da na institutu učenicima srednje škole predavanja drže profesori sa univreziteta. Jedan od njih je i prof. Giacomo Alessandroni specijalista za Arduino.
Za pojam „Arduino“ sam po prvi put čula nekoliko dana pre puta kada sam se upoznavala sa aktivnostima iz agende tokom boravka u Urbiniju. Nepoznati pojam „arduino“ sam izguglala i na vikipediji saznala da je to „fizičko-računarska platforma sa otvorenim kodom“. Za mene kao ekonomistu ovo je veoma teško shvatljiv pojam. Sve vreme osećala sam neverovatan pritisak zbog svog nepoznavanja Arduina i pored toga što elektronika nije moja matična stručna oblast.
Na početku, pri prvom predstavljanju, ističem da sam ekonomista i da sam tu kao pratioc grupi učenika. Želela sam da jasno stavim do znanja učesnicima da ništa ne mogu očekivati od mene po pitanju elektronike. Prvi dan je prošao u međusobnom predstavljanju učesnika projekta, igri ledolomaca i upoznavanju sa kulturološkim karakteristikama zemalja iz kojih učesnici dolaze. Zajedno sa nama koji smo došli iz Srbije bili su nastavnici i učenici iz Portugalije, Rumunije, Bugarske i domaćini Italijani. Narednih dana održane su radionice o strandardima, merama i o tome kako povećati angažovanost učenika kroz STEM nauke.
Pretposlednjeg dana boravka, dok je koleginica bila na sastanku nastavnika ja sam morala da odem na predavanje profesora Giacoma o Arduinu. Ulazimo u prostoriju sa računarima, računarskim komponentima, nekim čudnim delovima poput lego kockica. Profesor predavanje počinje pitanjem da li ima nekog ko nikada nije radio na Arduinu. Razmišljam šta da radim u trenutku. Trebalo je ispred trideset i više učenika i nekoliko kolega priznati istinu i reći da nikada nisam čula za Arduino. Skupljam hrabrost, podižem ruku, ustajem i kažem:
“Do pre neki dan, dok nisam pročitala na vikipediji nisam znala šta je Arduino, niti čemu služi”.
Reči su tako teške kada treba izgovoriti negativne činjenice o sebi samom.
Kao da ljudski mozak odbija da prihvati stvari koje su društveno nepoželjne. Prvo mi se učinilo da sam tamo negde u uglu na kraju prostorije čula nerazumni komentar uz smeh. Nakon toga počinju da se podižu ruke učenika koji takođe nisu imali nikakva iskustva. Pritisak i neprijatnost koju sam osećala na početku kao da su nestali, osetila sam olakšanje jer sam priznala istinu. Na moje priznanje profersor je smireno odgovorio da je ovo prilika da nešto novo naučimo. Predavanje je bilo veoma dinamično i praktično.
Profesor je sa takvom lakoćom govorio o softveru, hardveru, procesoru, ulazno-izlaznim komponentama i pri tom svaku tvrdnju demonstrirao. U svakom segmentu videlo se da neverovatno dobro vlada materijom i uživa u svom pozivu. Na svako pitanje ili potpitanje odgovarao je sve dok nije potpuno bio siguran da smo razumeli odgovor. Na kraju sam i ja kao ekonomista shvatila princip. Sve se zasniva na davanju ulaznih instrukcija i postizanju izlaznih efekata. Toga dana sam naučila kako uz pomoć mini kompjutera – Arduina radi parking rampa na senzorima.
Kada se predavanje završilo profesor mi se lično obratio. Znala sam da ceni to što sam bila iskrena. Pohvalila sam predavanje i izuzetno dobar način povezivanja teorije i prakse. Narednih dana smo puno razgovarali, kao da je želeo da me što bolje upozna. Teme i razgovor sam prebacivala na oblasti koje poznajem i u kojima sam stručna. Profesora je posebno obradovala činjenica da se aktivno bavim onlajn edukacijom nastavnika i digitalnim marketingom. Detaljno sam objasnila kako funkcionišu naši OKC seminari preko mudl platforme i na koji način se odvija učenje na daljinu. Na kraju smo se dogovorili da kada budu došli u Srbiju održim predavanje o kopivrajtingu kao važnom segmentu marketinga. Razgovarali smo i o nekim novim projektima i budućoj saradnji.
Iskrenost i istina su mi otvorile nove puteve i neke nove prilike. Iskrenost proizilazi iz naše unutrašnje pobude, empatije i saosećanja koja imamo prema drugim ljudima. Ne samo što se iskrenost vidi i čuje, ona se oseća u vazduhu kao svojevrsno svedočenje nečijeg karaktera i pozitivnosti koju osoba nosi sa sobom. Iskrenost stvara osećaj olakšanja i štiti nas od stresa. Kada se dvoumite oko toga šta da kažete – recite istinu jer bolje je imati nevolje zbog nje nego nagrade zbog laži.
Tekst je napisala Nataša Jankuloski, autor seminara Digitalni marketing u ekonomiji, ugostiteljstvu i turizmu i Grupni rad i interdisciplinarnost