Usmeno odgovaranje u školi, praćeno lupkanjem olovkom po klupi, nervoznim gledanjem u sat i odbrojavanjem minuta preostalih do kraja časa je dobro poznata situacija učenicima i nastavnicima. Kada čuju zvuk zvona, lica učenika koji nisu odgovarali postaju srećna i zadovoljna, a oni čvrsto ubeđeni da će do narednog časa sve naučiti i biti spremni za odgovaranje.
Međutim, narednog časa mali broj učenika ispuni obećanje, uz gomilu opravdanja – “Imao sam previše domaćeg“, “Nisam bio u formi za učenje“, “Skroz sam zaboravio za ovaj predmet“, “Bio sam umoran od treninga, nadam se da ni danas neće stići do mene jer pita po Dnevniku“ itd.
Predlažemo da na samom početku školske godine upoznate svoje đake sa nekoliko osnovnih metoda za učenje, u cilju efikasnije provedenog vremena kod kuće i boljih rezultata u školi.
Vreme za učenje nije isto za sve jer zavisi od toga kada ustajemo, kako nam izgleda dan, kada odlazimo na spavanje. Više istraživanja ukazuje da je najbolje vreme za učenje od 9h do 11h i od 14h do 18h. Učenici koji idu pre podne u školu, najbolje je da nakon dolaska kući ručaju, kratko se odmore i krenu sa učenjem. Prvih 10 minuta se zagrevaju za učenje, pa nakon toga dolazi do perioda potpune koncentracije od oko 30 minuta. Posle navedenih 40-ak minuta preporučuje se kratka pauza koju dete može iskoristi za protezanje, kratku šetnju, za nadoknadu tečnosti (da popije malo vode ili soka), za sređivanje sobe ili voćno osveženje.
Ukoliko učenik ima više predmeta da nauči, neophodno je da izbegava da uči za redom 2 slična predmeta kako ne bi došlo do grešaka pri usvajanju gradiva. Neophodno je da se sa radnog stola sklone sve stvari koje ometaju tok učenja, poput mobilnog telefona i hrane. Prema tome, nakon svakih 40-ak minuta se preporučuju kratke pauze u cilju održavanja kontinuiteta u učenju.
U osnovnoj školi uglavnom roditelji više kontrolišu decu, usmeravaju ih da uče preko dana i da odlaze na spavanje u prikladno vreme kako bi bili odmorni za školu. Međutim, u srednjoj školi učenici više preuzimaju inicijativu i sami biraju vreme za učenje. Neki su ranoranioci, ujutru su u dobroj formi, pa im odgovara da uče pre podne. Pored njih, imamo drugu grupu učenika koja se teško koncentriše ujutru, ali je veoma produktivna popodne ili uveče.
Veoma je važno da učenik uskladi vreme za učenje sa vremenom kada se oseća najproduktivnijim, jer je tada njegova koncentacija potpuna.
Preslišavanje ili ponavljanje gradiva je većini učenika nezanimljivo, ali se pokazalo kao veoma produktivno. Džefri Karpikar sa Univerziteta Perdi, u Indijani, vršio je istraživanje u vezi značaja preslišavanja tokom učenja. On je svojim studentima zadao da nauče 80 reči svahili jezika. Nakon analize rezultata, došao je do zaključka da oni koji su učili reči preslišavanjem, uspeli su da zapamte 80% reči, a oni koji su isčitavanjem pokušavali za zapamte reči, uspeli su da reprodukuju svega 36% reči.
Učenike treba usmeravati da tokom čitanja lekcija budu više fokusirani na gradivo i da sastavljaju listu pitanja koja će obuhvatiti najvažnije delove gradiva. Kada budu samostalno uspevali da u potpunosti odgovore na ta pitanja, sistematizovali su gradivo i u potpunosti ga savladali.
Optimalan broj učenika za učenje u grupi je od 3 do 6. Diskusija i procedura rešavanja zadataka su 2 ključna faktora za produktivnost rada u grupi. Razmena informacija i međusobno zadavanje testova pomažu učenicima da lakše savladaju gradivo i ukažu jedni drugima na propuste, koje bi možda napravili tokom samostalnog učenja. Kada jedan učenik drugom učeniku pokuša da objasni gradivo, biće u prilici da sagleda koliko su mu ta objašnjenja precizna.
Individualni rad učenici ne smeju zanemariti, ali im se mora ukazati i na prednosti rada u grupi, koji uz druženje pruža nova znanja, ali i nove dileme koje zajedničkim snagama mogu razrešiti.
Ukoliko se tokom učenja učenici pretvaraju da su oni nastavnici, da oni predaju lekcije, gradivo će naučiti bolje i sa razumevanjem.
Nejt Kornel je sa studentima vršio istraživanje tako što im je dao da nauče odlomak iz teksta “The Change Of The Light Brigade”. Jedna grupa je dobila obaveštenje da dobijeni tekst mora kasnije ispričati ostalima, a druga grupa da će biti testirana. Prva grupa je pokazala bolje rezultate, zapamtila je više detalja i bila bolje organizovana.
Svima nama se bar jednom desilo da budemo razočarani rezultatom nekog testa ili da ne možemo da sednemo i počnemo sa učenjem. Poslednje što treba da uradimo tada jeste samoprekoravanje ili obeshrabrivanje. Kako bi se sprečila dodatna demotivacija, neophodno je napraviti plan učenja. Bez plana, učenje se može u nedogled odlagati, a nakon toga praviti i mnoga odstupanja u procesu učenja. Zbog loše organizacije dolazi do neadekvatnog korišćenja vremena, a nakon toga i do loših rezultata. Loši rezultati će izazvati negativne emocije pa će dodatno otežati proces učenja.
Dragi nastavnici, na samom početku školske godine podelite korisne savete o metodama učenja svojim đacima, motivišite ih za rad i ubedite ih da uz malo truda i organizacije, učenje može biti zabavno, a uspeh zagarantovan.
Tekst je napisala Vesna Božilović, autor seminara Eksperimenti u nastavi.