Stres, neizvesnost i sindrom izgaranja

Da li vam se čini da koliko god da posvetite svoje vreme i agažovanost obaveze iz kalendara se nikako ne smanjuju, naprotiv sve ih je više? Na svaku moguću inovaciju sa polja edukacije gledate sa dozom cinizma i nevoljno je prihvatate? Još je i pandemija donela „novo normalna“ pravila koja vam dodatno otežavaju da se na pravi način bavite svojim učenicima? I na sve to kilometarske rasprave na vajber grupama u kojima po nekoliko puta morate da ponovite najprostije stvari?

Sve ovo može da ukaže da ste polako pod uticajem sindroma izgaranja (burn out).

Sindrom izgaranja (burn out) nastaje usled kontinuiranog stresa na poslu, sa time što može da izazove teže oblike anksioznosti i depresije. Burn out sindrom se 80-tih godina smatrao za „bolest“ kojom su podložne visoko ambiciozne osobe, najčešće preduzetnici i prodavci na berzama (brokeri). Međutim, kako je podloga za razvoj ovog sindroma stres, brzo je postao jedan od većih svetskih problema zaposlenih u prosveti.

Stres u bilo kom obliku negativno utiče na motivaciju i agilnost za rad. Poznato je da bez motivisianog nastavnika ne može da nastane dobar rad sa učenicima. Zato ćemo se u ovom tekstu baviti sindromom izgaranja, njegovim ranim otkrivanjem i predstavićemo neke od naših načina kako možemo da se sa njim izborimo.

Kako prepoznati sindorm izgaranja?

Sindrom izgaranja je stanje mentalne, emocionalne ili fizičke iscrpljenost koje je prouzrokovano intenzivnim i dugotrajnim stresom. Svakom se dogodi da je neka radna nedelja teža i zahtevnija u smislu obaveza i rokova za njihovo izvršenje.

Međutim, ukoliko svaki radni dan doživljavate kao ekstremno naporan, a pri tom ste konstantno nezadovoljni kako radite svoj posao vrlo verovatno ste „brnoutovali„.

Sindrom izgaranja se od umora najviše razlikuje po vremenu trajanja. Umor je trenutno, a „burn out“ hronično stanje. I dok baterije kod umora mogu da se napune preko vikenda i uz malo odmora, to kod sindroma izgaranja nije slučaj.

Najčešći fizički simptomi se ogledaju kroz: hronični umor, iscrpeljenost, bolovi u mišićima, nedostatak apetita i učestali problemi sa spavanjem.

Sindrom izaranja nas ne pogađa samo na fizičkoj bazi, već je njegov uticaj i na emotivna stanja gde su njihove promene višestruke. Najćešće promene na emotivnom planu prepoznaju se kroz: samoobezvređivanje, osećaj bespomoćnosti, emocionalna praznina, gubitak interesovanja i motivacije, anksioznost i hroničan osećaj tuge i potištenosti.

Začarani krugovi problema stresnog okruženja

Kada se pomenute nuspojave iskombinuju dobijamo posledice u ponašanju koje trpe članovi porodice, učenici, kolege, komišije…

Prosto rečeno sindrom izgaranja je stanje u kome nikako ne možete da postignete optimalno praćenje svojih radnih i privatnih obaveza, koliko god da vam je do njih stalo.

Hronično ste umorni, a ne možete da se odmorite. Stalno ste nezadovoljni, iako više i ne možete jasno da definišete razlog nezdovoljstva. Sve vas nervira, jer niko nije u vašoj koži. Okruženje misli da ste neodgovorni i da ste digli ruke od svega, a vi jednostavno gorite iznutra.

U ovakvim trenucima je najbolje otputovati daleko van domašaja telefona, i jedno mesec i po dana uživati na planinskom suncu. Ali to baš i nije moguće da uradite dok se ne završi školska godina. Zato nam ostaju trikovi i saveti iz prosvetne kuhinje pod etiketom „I ovo će proći“.

Bitno je pronaći ventil

Ne mora sve i ne mora odmah. Retko kada ćemo čuti ovu rečenicu tokom pipreme i realizacije školske nedelje, ali imati prostor i vreme koje je samo vaše tokom radne sednice je neophodno.

U podizanju ličnog sistema u odbrani od preopterećenja na poslu samo vaše vreme ima presudnu ulogu. Da li ćete se odlučiti za šetnju, jogu, leškarenje uz knjigu, film ili seriju, apsolutno je svejedno 😀. Bitno je jedino da pronađete prostor u kome napetost, žurba i buka ne mogu dopreti.

Kao što na izazivanje sindroma sagorevanja utiče više činioca, tako postoje i veliki broj aktivnosti koji nam služe za kreiranje antistres okruženja.

Obaveze koje radite iz hobija (ma kakve one bile) višestruko su potrebne u podizanju celokupnog imunog sistema u odbrani od stresa. Hobi nam omogućuje da sami kreiramo platformu i interesovanja na kojima možemo da povratimo energiju, usmerimo levu i desnu hemisferu mozga na oblasti koje nisu dirketno povezane sa školom.

OKC izbor: Što se OKC ventila tiče naši favoriti za energetski povraćaj (da ne kažemo feedback) su izleti i planinarenje.

Bolje planiranje obaveza – više vremena i manje stresa

Osamdesetih godina vladalo je mišljenje da će u 21. veku čovečanstvo usled tehnološkog napretka patiti od problema slobodnog vremena, odnosno da će najveći problem novog doba biti kako pobediti dosadu.

Svedoci smo da se u ovoj pretpostavci debelo omašilo i da čini se vremena svake godine imamo sve manje. Tehnološki napredak nas ipak nije apsolutno ostavio na cedilu i danas nam je dostupan širok spektar metoda i programa koje nam omogućavaju uspešnije planiranje obaveza i zadataka.

Logičke matrice, dodatne opcije u gugl servisima, Ajzenhaurova kutija… Izbor metoda kojima možemo efikasno da baratamo dnevnim i nedeljnim zadacima je zaista veliki. U upravljanju i planiranju zadataka se zapravo kriju mnoge mogućnosti uštede energije i vremena.

Kada je planiranje obaveza u pitanju ponekad je dovoljno napraviti samo „cost-benefit“ analizu, odnosno odgovoriti na svaku stavku iz naših planera šta nam je potrebno od resursa za nedeljne ili dnevne aktivnosti. Kada znamo svaku prednost i nedostatak našeg zadatka onda ćemo sigurno pristupiti lakšem realizovanju, delegiranju ili pronaći adekvatnog asistenta.

OKC izbor: Nedeljne planove organizujete po pravilu „Ako je potrebno da se pojedu žabe, krenimo od najveće“. I naravno blic pogled na kalendar pred spavanje, kao i kratki jutarnji brif.

Kako bismo se rešili sindroma izgaranja potrebno je da počnemo da investiramo svoje vreme, kako bismo mogli više da ga imamo.

Stres menadžment – na šta mogu, a na šta ne mogu da utičem?

Upravljanje stresom (stres menadžment) ne bi trebalo da ostane samo još jedan od modernih izraza koje se usled življanja u „globalnom selu“ polako odomaćuje kod nas.

Takođe, ne bi trebalo da se ovoj „novotariji“ pristupa previše apstraktno. Najprostije rečeno upravljanje stresom predstavlja identifikovanje situacija i okruženja koji prouzrokuju stres. Postoje situacije (i to ne mali broj) koje će nam na polju prosvete i edukacije biti veoma stresne, a na koje nećemo moći da utičemo.

Trenutna pandemija je samo jedna od njih. Kod stresnih situacija na koje ne možete mnogo da utičete u njhovom otklanjanju bitno je da se fokusirate na stvari koje možete.

Tako možete uspeti da: podignete prag tolerancije, uštedite vreme, energiju i sačuvati određenu dozu živaca.

OKC izbor: Fokus uvek stavite samo na stvari na koje možete da utičete.

Imajte na umu da niste sami

Obrazovanje kao sistem koji je stalno u nekim novim procesima svoje probleme ne može da reši nekim specijalnim zakonom, reformom ili odlukom. Problem stresa u životu i radu jednog nastavnika ili učitelja postaje globalni problem.

Nažalost globalni problem, koji možemo samo da rešimo sami na ličnom planu. Ali, stvari nisu ni izbliza toliko crne kako ih statistike mogu predstaviti.

I to iz nekoliko razloga: naši učenici veoma poštuju naš rad, samo što će to da shvate tek nakon završetka škole. Roditelji naših učenika često iz osećaja prezaštićenosti prema svojoj deci nastupaju gordo i drsko. Deo javnosti jedva čeka da vidi novinske članke u kojima je učitelj ili nastavnik nešto pogrešio, a da nema ni trunke uvida u to kako izlgeda rad u sektoru obrazovanja danas.

I tu zaglavljeni u sredini se nalazi oko 100 000 radnika u prosveti u Srbiji. Svakim danom su izloženi nekoj vrsti stresnih situacija, mnoge nećemo moći samo da isključimo pritiskom na taster pod nazivom „bez stresa“. Verovatno se može učiniti da na sindrom izgaranja ne može da se utiče i da smo prosto počastvovani njim.

Ali možemo da pričamo, savetujemo jedni druge, delimo lična zapažanja i podelimo udeo u ovim stresnim vremenima. Što bi za početka bila vrlo dobra antistres terapija.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan?

Označite zvezdicom koliko vam je tekst bio koristan?

Prosečna ocena 4 / 5. Do sada ocenilo: 36

Tekst nije ocenjen! Budite prvi koji će ga oceniti.