Tanja-Jovicic

Tanja Jovičić

Recite nam nešto o sebi

Profesor matematike i računarstva, nastavnik u srednjoj školi, mama dva sina, tihi borac protiv predrasuda.

Opišite nam dobrog nastavnika

Dobar nastavnik je večiti balanser između popustljivosti i preterane strogosti. Razume, uvažava i podržava svoje učenike. Sa druge strane, postavlja im zahteve: dovoljno visoke da podstiču razvoj i pažljivo odabrane – da ne slome krila.

Kako to da neko ko se bavi matematikom kreira seminar o vaspitnom radu?

Matematičkim rečnikom – zbog toga što uže-stručna znanja jesu neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspešan ishod obrazovno-vaspitnog procesa.

Kako je došlo do Vaše saradnje sa OKC-om?

Javila sam se na konkurs. I to je bilo najbolje što sam, u vremenu pandemije, mogla da uradim za sebe. A, nadam se, i za druge.

Da li je ocena merilo znanja?

Ocena jeste merilo znanja, ali nije (i ne treba da bude) merilo čoveka. Ocena nam govori dokle smo stigli, koliko truda smo na tom putu uložili i kuda treba da idemo. Dokle god ocenjuju ljudi, a ne roboti, svaka ocena će imati dozu subjektivnosti.

Kako podnosite neuspeh?

Neuspeh mi pomaže da razumem ljude, posebno učenike, koji su na svom putu negde zastali.

Koja je Vaša najveća mana?

Moja najveća mana je sporost. Ona se povremeno pretvara u vrlinu – kada je potrebno temeljno pristupiti rešavanju nekog problema.

Šta smatrate svojim najvećim profesionalnim uspehom?

To što, i pored niza godina provedenih u prosveti, i dalje imam dovoljno entuzijazma za igru, istraživanje i nalaženje načina da ono što znam podelim sa drugima.