Kontinuirano učenje već dugi niz godina stoji na vrhu prioriteta svakog profesionalnog plana pojedinca ili organizacije koja želi da dostigne uspeh. Znanje je svuda oko na nas (najviše na internetu) i jedna od glavnih odlika znanja u 21. veku je njegova efikasnost (koliko će biti realno primenjivo i koliko će nam pomoći u rešavanju određenih problema).
Iz ugla rada u obrazovanju, borba za aktivnu pažnju naših učenika je velika, pogotovo u današnje vreme (čak i da ne postoji pandemija kovida). Imati efikasna, zanimljiva i učenicima prilagođena predavanja je zahtevan poduhvat (ali ne i nemoguć 😀). Zato je praćenje novih trendova u obrazovanju i te kako bitno ukoliko želimo da se naš rad na polju edukacije prepozna kao odličan.
Mikroučenje je metoda koja može da odgovori na mnoge nedoumice i klizave terene (probleme) koje moderno obrazovanje nosi sa sobom.
Ovakav vid učenja može da bude koristan našim učenicima tokom usvajanja i obnavljanja gradiva, ali takođe može biti isplativ prosvetnim radnicima u praćenju svakodnevnih novih i inovativnih rešenja koja se pojavljuju na polju obrazovanja.
Odgovori na pitanja na šta se sve odnosi pojam mikroučenja, kako ga možemo primeniti, kako ga već sada primenjujemo i da li stvarno „manje“ može da znači više u obrazovanju nalaze se u nastavku teksta.