Didaktika onlajn platformi za učenje

Došli smo do trenutka u našem sistemu obrazovanja kada je veliki broj nastavnika (da ne kažemo svi) krenuo sa onlajn nastavom. Na žalost, motivacija za ovu promenu nije bila unutrašnja, već je izazvana nepogodom koja nas je zadesila, ali možemo reći da se veliki broj nastavnika odazvao i počeo da kreira materijale za svoje učenike. Naravno da je prvih dana nastao haos, a taj haos će se nastaviti i dalje i trajaće jako dugo. Haos je izazvan nespremnošću celog sistema za ovakav vid nastave – od nastavnika, preko škola do ministarstva. I još je potpomognut kratkim rokovima. Ovde se nećemo detaljno baviti time šta i kako raditi u onajn nastavi, ali daćemo neke osnovne smernice da imate pogled odozgo, a to je prvo što treba da sagledate. Ovo je ono što većini nedostaje.

Da biste uveli onlajn obrazovanje u školu potrebna su 4 faktora:

Faktor potrebno/minimum trenutno
Digitalno kompetentni nastavnici 60% 15%
Informatički pismeni učenici 80% 35%
Svestan menadžment škole 100% 10%
Samostalnost od strane Ministarstva i Školske uprave 100% 0%

 

Deluje čudno, ali samo ovo je dovoljno i sve će odlično funkcionisati. Nije neophodno da sve ove stavke budu ispunjene 100%, ali neophodan je neki minimum da bi to funkcionisalo. Na žalost, situacija u procentima nije sjajna, a procenti koje smo dali nisu precizni niti dati nekim detaljnim istraživanjem, ali na osnovu iskustva OKC-a, nisu daleko od egzaktnih.

Svakoj školi je potreban sistem za učenje na daljinu

Osim ovih brojki, potrebno je i postaviti sistem za rad na daljinu. Taj sistem zahteva i nekoliko tehničkih elemenata. I ovi elementi su usko vezani sa gore navedenim faktorima, odnosno sa kompetentnošću nastavnika, pismenošću učenika i menadžmentom škole. Neophodno je da:

  • Se odredi kanal komunikacije sa učenicima, odnosno platforma za deljenje sadržaja i provere postignuća.
  • Nastavnici kreiraju nastavne i radne materijale, kompatabilne sa odabranom platformom.
  • Učenici znaju da koriste usvojenu platformu.
  • Menadžment škole ume da koristi platformu za praćenje i izveštavanje o onlajn nastavi.

Pored onih prethodnih faktora koji su nam potrebni, ovo sada je dodatni i mnogo veći problem. U našim školama je u toku određivanje platforme za učenje (mnogi su već odredili, ali onda iz MP stiže dopis o preporuci da se to menja). Nakon što se škola odluči za određenu platformu, neophodno je podešavanje te platforme, pa tek onda rad na njoj. Ovaj mučan proces je trajao poslednjih nekoliko dana i sada, kada je on pri kraju, ulazimo i u treći proces, a to je kreiranje sadržaja za učenike. Ali, o tome ćemo u nekom narednom tekstu, sada bismo da se zadržimo na platformama.

Ono što većina nastavnika ne zna, a pogotovo ne znaju direktori, pedagozi i oni koji treba da vode računa o kvalitetu onlajn nastave (čast izuzecima), su mogućnosti koje nude pojedine platforme za učenje. U učionici, jedna od prepreka kvalitetne nastave je kompetentnost nastavnika, jer ako nastavnik ne koristi različite nastavne oblike ili nastavne metode, načine procenjivanja znanja, nastava neće biti kvalitetna. Kod onlajn nastave, pored nastavnika, i platforme imaju ograničenja. Ono što je poražavajuće je da se većina škola opredelila za viber kao neku komunikacionu platformu, a čak je i Ministastvo dalo uputstvo za ovu aplikaciju.

Na sledećoj slici daćemo jedan grafički prikaz najkorišćenijih platformi za učenje na ovim prostorima u ovom trenutku. Nismo se dotakli svih platformi i svih programa/aplikacija, ali napravili smo neki presek i predstavili ih po kvalitetu od polja A1 (najnižeg po Blumovoj taksonomiji) do polja C3 (najvišeg po Blumovoj taksonomiji).

  • TV prenos predavanja spada u najjednostavnije načine, ali sa druge strane je i veoma nisko na lestvici usvajanja znanja. Prema piramidi učenja, slušanjem i gledanjem ne ostaje upamćeno previše od datog sadržaja.
  • Jutjub platforma je malo kompleksnija za korišćenje od TV-a, ali učenici to odlično znaju da koriste. Tu je moguće da učenik postavi pitanje u komentaru i da nastavnik kasnije odgovori, ali to je asinhrona komunikacija, pa smo je zato i stavili u jednosmerne.
  • Blog se može takođe posmatrati kao platforma na kojoj nastavnici postavljaju svoje sadržaje. Učenici mogu da pitaju, ali takođe će odgovor dobiti sa zakašnjenjem. Doduše, ovde postoji mogućnost da postavljamo i testove i interaktivne vežbe, ali to su uglavnom dodaci, pa nismo o tome mislili.
  • Malo veći kvalitet znanja se dobija kada postoji dvosmerna komunikacija. U najjednostavnije alate smo postavili viber i ostale komunikacione aplikacije. Te aplikacije nikako nisu zamišljene da budu obrazovne, ali je moguće da se prilagode. One imaju veliki problem, jer je ogroman šum u dvosmernoj komunikaciji. Ali su zato lake za korišćenje.
  • Iako smo Gmail i Gugl disk stavili u istu kategoriju, smatramo da je Gmail jednostavnija forma, ali ima mnogo nastavnika, a pogotovo učenika koji ne umeju pravilno da je koriste (da, dobro ste pročitali – veliki broj nastavnika ne ume da koristi gmail).
  • Kao najkompleksniji načini organizacije nastave u ovom segmentu su platforme za vebinare. Vebinari su sinhronizovan način prenosa znanja, nešto što je najbliže predavanju nastavnika u učionici, ali su veoma komplikovane za organizaciju od strane škole ili nastavnika.
  • U trećem redu su najkvalitetnije platforme za prenos znanja, povratne informacije od strane učenika i proveru postignuća učenika. Naravno, u prvoj koloni nema takve platforme prema našim kriterijumima, jer sve što je kvalitetno ne može da bude jednostavno. Važno je napomenuti da se mi ovde, prilikom određivanja šta je jednostavno ili lako ili teško, vodimo prosečnim znanjem i veštinama nastavnika u Srbiji, a OKC je dovoljno kredibilan da to proceni.
  • Gugl upitnici nisu platforma, ali su odličan alat za proveru postignuća učenika. Fejsbuk, toliko zapostavljen na obrazovnoj sceni, ima jedan poseban i odličan alat, a to su fejsbuk grupe podešene kao učionice u kojima se nalaze opcije za postavljenje materijala, proveru znanja, … mnogo toga korisnog. I one su odlična platforma za onlajn nastavu.
  • I na kraju, u polju C3, kao nešto najsavršenije je LMS (Learning Managment System). Danas, najpoznatija među nastavnicima, Gugl učionica spada u najjednostavnije u ovoj grupi, ali je u odnosu na ostale i najsiromašnija. To je odlična platforma i svi nastavnici koji su se odlučili za Gugl učionicu nisu pogrešili, jer je važno i da učenici znaju da je koriste. Na kraju, ovde u ovoj tabeli je Njegovo veličanstvo Moodle, možda jedan od najsavršenijih sistema, ali je veoma komplikovan za podešavanje, administraciju, za nastavnike, ali i učenike. Ali … on sadrži sve.

Kao što smo gore napisali, ovo su samo platforme, a sada kada smo ih odabrali … sledi nam da pravimo i postavljemo digitalne resurse na tim platformama, da pozovemo učenike, komuniciramo sa njima i proveravamo naučeno.

O tome nećemo previše pisati, to smo radili u prethodnih 10 godina … Preko naših onlajn seminara učili smo nastavnike da kreiraju svoje obrazovne resurse, pa je nekima sada lakše, a nekima je teže. I nemojmo se zavaravati da nastavnik koji se nije usavršavao do sada može da sve ovo savlada za kratko vreme i da pravi kvalitetne materijale. Može, ali manji procenat, dok će ovi ostali opet da se oslanjaju na one koji znaju i koji su se prethodnih godina trudili da napreduju. Ali … (ostaju tri tačkice).


.