da li ovaj oblik nastave primenjujete u svakodnevnom radu?
Na zgradi jedne osnovne škole u Norveškoj oslikano je drvo na čijim granama se igraju deca. Taj prikaz predstavlja više od ukrasa na fasadi.
Šta predstavlja diferencirana nastava?
Učitelji te škole objašnjavaju da ilustracija simbolizuje pravo svakog deteta na prilagođenu nastavu. Onima kojima je pomoć u učenju potrebna, pomoć se i daje. Svako dete napreduje prema svojim mogućnostima. Dužnost škole je da učenicima ponudi nastavu na nivou koji najbolje odgovara svakom pojedincu. Kao što se u igri dete penje na „granu koju može da dohvati“, tako u učenju i radu deca dostižu određeni nivo.
Kakvo je stanje kod nas?
Aktivna škola je usmerena na dete. Da li nastavu prilagođavate mogućnostima učenika? U kojoj od ovih grupa prepoznajete svoj način rada:
- nastavu prilagođavam samo slabijim učenicima
- nastavu prilagođavan samo najboljim učenicima
- nastavu prilagođavam većini učenika
- nastavu prilagođavam svim učenicima
- nastavu uopšte ne prilagođavam
Kolika je uloga nastavnika u razvoju deteta?
Da li je diferencirana nastava dovoljno zastupljena? Koliko su nastavnici informisani o diferenciranoj nastavi? Da li izvođenje diferencirane nastave zavisi od materijalnih resursa škole? Smatra se da diferencirana nastava iziskuje obimnu i skupu pripremu, mnoštvo materijala i tehničke opreme; da se ne uklapa u čas od 45 minuta i da zahteva dodatno angažovanje nastavnika.
Veliki broj učenika u odeljenju navodi se kao ograničavajući faktor. Neke od najčešćih predrasuda su da diferencirana nastava usporava učenike koji bolje napreduju, da je takmičarskog karaktera, da umanjuje motivaciju slabijih učenika, stvara kod deteta pogrešnu sliku da ima znanja za najveću ocenu.
Diferencirana nastava u potpunosti angažuje učenike.
Koji činioci mogu pomoći nastavnicima da nastavu prilagode svim učenicima?
Nastavnici diferenciraju nastavu prilagođavajući učenicima sadržaj, uputstva za rad, zadatke i tipove provere znanja i radno okruženje. U tome im pomaže svakodnevna primena teorijskih znanja u nastavnoj praksi.
Evaluacija nastave i samorefleksija nastavnika. Učenje iz sopstvenog iskustva. Uočavanje sopstvenih jakih i slabih strana i lično usavršavanje nastavnika. Razmena ideja s kolegama. Savetovanje sa stručnom službom škole i stručna usavršavanja.
Diferencirana nastava može se realizovati i u najskromnijim uslovima rada. Ipak, pažljivo planiranje opremljenosti škole i racionalno raspoređivanje materijalnih mogućnosti škole olakšaće posao nastavnicima.
Šta se sve može diferencirati?
Nastavne metode, postupci, oblici rada, sredstva, sadržaj i obim sadržaja, tempo učenja, složenost zadataka po nivoima težine – sve se to može diferencirati. Diferenciranu nastavu moguće je sprovoditi u svim fazama časa, tokom celog časa. Na svim tipovima časa. Izvodljiva je u svim nastavnim predmetima.
Da li diferencirana nastava podrazumeva osmišljavanje časa drugačijeg za svako dete u učionici i besane noći nastavnika provedene u planiranju?
Može li diferenciranje da bude način razmišljanja umesto unapred ispisane liste strategija? Šta učiniti ako iskustveno procenimo da prvobitnu pripremu treba na samom času da izmenimo i prilagodimo? Koliko je opravdano da ponekad nastavnik odluku donese u trenutku, na osnovu konkretne situacije u odeljenju?
Nastavnik planira u skladu s potrebama učenika. Proces učenja može da prilagođava i menja na osnovu objektivne procene i realne situacije. Cilj je rad prilagođen svakom učeniku. Učenici su aktivniji i napreduju u odnosu na postavljene zahteve.
Značaj diferencirane nastave
Diferenciranom nastavom učenicima se daju jednako dobre mogućnosti da razviju svoje sposobnosti i talente. Stimuliše se želja za učenjem, izdržljivost, istrajnost i znatiželja. Diferenciranjem pomažemo učenicima da razviju vlastite strategije učenja i sposobnost kritičkog razmišljanja.
Jača se lični identitet deteta. Učenik se osposobljava za svesno donošenje važnih odluka, kao što su izbor obrazovanja i budućeg posla. Osigurava se da fizičko i psihosocijalno stanje pojedinca i klima u odeljenju pospešuju zdravlje, zadovoljstvo i učenje.
Učenici će vrlo rano naučiti da su odgovorni za sopstveno učenje.
Osim što diferencirana nastava omogućava deci dobro opšte obrazovanje, ispunjava zahtev modernog društva u kom se očekuje da učenici po završetku školovanja imaju i znanje i razvijeno kritičko mišljenje i da aktivno učestvuju u radnom i društvenom životu.
Na kraju smo vam pripremili i primer diferenciranja zadataka koji možete preuzeti i koristiti po svojoj potrebi.
Tekst je napisala Milena Vojnović, autor seminara Elektronska pedagoška dokumentacija