Marija Jeveričić

Profesor sam srpskog jezika, prosvetni savetnik. Rođena sam u Požegi 1973. godine. Završila sam Filološki fakultet u Beogradu, studijska grupa srpski jezik i književnost. Radim u Gimnaziji „Sveti Sava“ u Požegi, ali imam iskustvo i u radu sa učenicima osnovne škole.

Zašto baš srpski jezik i književnost?

Zato što se ,,Čitajući dobre pisce dešavaju pred nama čuda” i zato što volim melodiju našeg jezika.

Odakle ja u prosveti?

Možda je zato ,,kriva” moja nastavnica srpskog jezika, a možda i moja angažovanja kao učenika u vannastavnim aktivnostima , pa mi je sve došlo kao logičan sled događanja. Poželela sam da iz cele te price nikada ne izađem.

Otkud Vi u OKC-u?

OKC seminari mi odgovaraju, jer mogu da planiram svoje aktivnosti prema privatnim obavezama i obavezama u školi. Biram sama teme koje me interesuju. Problem mi često predstavlja za koji seminar pre da se odlučim. Svaki seminar koji sam pohađala bio je primenljiv u praksi, dobila sam konkretna znanja, detaljna objašnjenja, a moderatori su uvek bili ljubazni, strpljivi i efikasni..Baš zbog primetne profesionalnosti, poželela sam da budem član ovakvog tima.

Zašto književne radionice kao tema seminara?

Primetno je da mladi sve manje čitaju, a svesni smo da čitajući i tumačeći književna dela mladi stiču umeće vrednovanja estetskih tvorevina, spremnost za objašnjenje i suočavanje sa mnogim izazovima koje svet stavlja pred njih. Potrebe savremenog društva sve više decu udaljavaju od čitanja. Jedino veštim i dobrim izborom pristupa motivacije za čitanje, obrade dela i sl. možemo pisanu reč približiti mladima. U nastavnoj praksi organizovanje i realizacija književnih radionica pokazala se kao efikasna u angažovanju učenika pri radu, motivaciji za čitanje kao i razvijanju iznošenja sopstvenih stavova I kreativnosti mladih. Svoja iskustva i znanje poželela sam da podelim sa kolegaama.

Šta je za Vas sreća?

Sreća je, pre svega, radost na licima članova porodice.

A uspeh u profesiji kojom se bavite?

Uspeh je kada mi se javi bivši učenik i kada me svojim postupcima i rečima navede da shvatim da nisam uzalud radila, žrtvovala svoje vreme i emocije. Taj osećaj ispunjenosti mi nije donela nijedna dobijena nagrada.

Slobodno vreme, neki hobi…

Volim da šetam. Najveći deo svog slobodnog vremena posvećujem članovima svoje porodice.