Škola oblikuje ličnost učenika i priprema ga za život. Pored redovne nastave, tu su i takmičenja iz brojnih školskih predmeta i disciplina. Najzastupljenija su tokom drugog polugodišta, a posebno mesec mart, april i maj obiluju svim nivoima takmičenja, od školskih do republičkih.
Takmičenje je vannastavna aktivnost koja se organizuje u cilju vrednovanja i rangiranja
znanja, umenja i sposobnosti učenika iz predmeta, odnosno oblasti predmeta.
Cilj takmičenja jeste afirmacija obrazovno-vaspitnog rada, postignuća učenika i podizanje kvaliteta obrazovanja.
Zadaci takmičenja su:
a) vrednovanje nivoa stečenih znanja, umenja, veština i sposobnosti učenika;
b) rangiranje nivoa postignuća učenika.
U kalendaru takmičenja i smotri, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u listu „Prosvetni pregled“, dat je prikaz takmičenja po nazivima, nivoima i datumima. Pred đacima je raznovrstan izbor ukoliko pokazuju interesovanje za određeni školski predmet, poseduju talenat i imaju želju da se takmiče sa vršnjacima.
Na nižim nivoima takmičenja očekuju ih lakši zadaci, s ciljem da obuhvat dece bude veći. Time se vrši i popularizacija školskih predmeta i oblasti. Što je nivo takmičenja viši, zadaci su sve složeniji i teži. Cilj je da se izvrši selekcija i izdvoje najbolji takmičari.
Takmičarski duh ili saradništvo?
Mišljenja o školskim takmičenjima su podeljena. S jedne strane, smatra se da uključivanje u takmičenje uči decu životnim lekcijama o pobedi i gubitku. Na drugoj strani su stavovi da takmičenja donose više štete nego koristi. Navodimo neke tvrdnje koje idu u prilog oba pristupa:
za takmičenje
- motivacija
- promovisanje pozitivnih vrednosti
- razvoj kritičkog mišljenja
- sposobnost rešavanja problema
protiv takmičenja
- rad pod pritiskom
- stres
- strah od neuspeha
- razočaranje
Nastavnik kao mentor
Pripremljenost učenika za takmičenje u najvećoj meri zavisi od kvaliteta redovne nastave i rada nastavnika. Uloga nastavnika je da prepozna, usmerava i podstiče učenike da se uključe u pripreme za takmičenje. Nastavnik mora imati dobro osmišljen plan rada. Od četvrtog razreda osnovne škole nastavnik planira i organizuje i dodatnu nastavu. Iza visokih plasmana stoji ogroman trud učenika i nastavnika.
Dešava se da su talentovani učenici preopterećeni. Neretko se takmiče iz većeg broja predmeta. Nekad je uzrok tome forsiranje od strane nastavnika, nekad preterana očekivanja roditelja, a nekad i želja samih učenika da se dokažu iz više oblasti. Stručnim uputstvom o organizovanju takmičenja i smotri predviđeno je:
“Učenik može učestvovati na dva takmičenja i jednoj smotri ili na dve smotre i jednom takmičenju, osim ako se učenik takmiči iz oblasti umetnosti (muzičke i baletske škole)”.
Neophodno je da nastavnik kao mentor zajedno s članovima odeljenjskog veća dogovara i “dozira” izbor i broj takmičenja za pojedinog učenika.
Pripremanje nadarenog učenika zahteva široka znanja i veštine nastavnika, ali i odgovarajući pedagoški pristup ličnosti deteta. Samo takmičenje može za dete biti stresno, pogotovo ako se pred njega postave nerealna očekivanja. U zdravim takmičarskim odnosima pobeda nije primarna.
Poznanstva i drugarstvo
Takmičenja su prilika da deca upoznaju vršnjake sličnih interesovanja. Zajedničko svim takmičenjima jeste da se odvijaju prema unapred dogovorenim pravilima. Poštovanjem pravila deca iskazuju poštovanje prema ostalim takmičarima. Preambiciozan nastavnik ili roditelj u stanju je da detetu predstavlja ostale takmičare kao rivale. Nasuprot tome, decu treba učiti da cene ostale učesnike. Zdrav takmičarski duh jača se razvijanjem osećaja za ferplej.
Takmičari nisu jedni drugima neprijatelji. Oni se nadmeću u veštinama i znanju. Možda najsvečanije takmičenje je takmičenje mladih šahista koji sede za tablama i pre početka partije ustanu i rukuju se sa svojim protivnikom. U toku meča ne ometaju jedan drugog, a na kraju partije ponovo ustaju i pozdravljaju se rukovanjem.
Dobre strane školskih takmičenja
Pripreme za takmičenja su prilika da učenik stekne dodatna znanja iz školskih predmeta za koje ima smisla i za koje je posebno zainteresovan. Grade se radne navike koje doprinose učenikovoj samodisciplini, jača se motivacija i stvaraju prve ambicije.
Uz radost učenika koji ostvari određeni plasman, tu su i diploma ili pehar, nagrada, priznanje ili pohvala. Ali, konkurencija je velika, ne mogu svi da budu prvi – važno je učenike učiti i da prihvate poraz. Školska takmičenja predstavljaju dodatni motiv za lično usavršavanje.
Negativne strane školskih takmičenja
Dešava se da takmičenja prate i problemi. Neki od njih su organizacione prirode ili se odnose na samu pripremu i rad nastavnika i učenika koji se takmiče.
Takmičenje je jedan od načina na koji se deca mogu privući da izučavaju i bolje upoznaju oblasti iz kojih se nadmeću. Ipak, ovu sliku kvare situacije koje iz godine u godinu prate takmičenja. Nameću se nova pitanja o kojima se može polemisati.
Da li su nastavnici dovoljno motivisani za rad sa nadarenim učenicima? Ko je odgovoran za organizacione propuste i šta učiniti da se oni ne ponavljaju? Kada takmičenje prelazi u rivalstvo među samim nastavnicima? Kako sprečiti neregularnosti? Da li treba nešto promeniti u načinu rada?
Koliko smo se udaljili od olimpijskog gesla „nije važno pobediti, važno je učestvovati“?
Tekst je napisala Milena Vojnović, autor seminara Elektronska pedagoška dokumentacija