Vesna-Mijatov

Vesna Mijatov

Možete li nam se predstaviti?

Ja sam učiteljica. Iz Beograda sam. Živim i radim u Zemunu. Završila sam Učiteljski fakultet u Beogradu.

U toku rada u školi, trudim se da napredujem u sticanju novih znanja i iskustva. Svoj rad sa decom, obogaćujem primenom naučenog na seminarima i obukama, koji se odnose na zanimljiv pristup u radu, na primenu novih tehnologija i drugačijih i zanimljivih oblika rada.

Šta je za Vas „izazov“ u radu?

U toku svog dugogodišnjeg iskustva u radu u školi, sa decom i roditeljima, primetila sam da postoji „prazan hod“ u odnosima nastavnik – roditelj. Vremena su se promenila. Odnos dece prema školi je drugačiji, a i odnos roditelja prema detetovim obavezama je drugačiji. Roditelji su prezauzeti, oslanjaju se na školu, ali i u školi su nastavnici prezauzeti! Svi imamo mnooogo obaveza koje nas odvlače od onoga što je nama najveći fokus, a to je dete! Dete je centar i za nas i za roditelje! Kako približiti te dve strane, kako ih usmeriti na zajednički interes?

Svi mislimo da smo u pravu, svi mislimo da smo uradili najbolje!

Šta je Vaša inspiracija?

Razmišljajući o prethodno pomenutoj temi, bavila sam se Mindfulnessom, primenjivala Montesori princip u radu, koristila divne ideje sa NTC seminara za nastavnike, radila u Društvu za obrazovanje odraslih – Beograd i sarađivala sa Filozofskim fakultetom – Beograd, katedra za andragogiju, sarađivala sa Step by Step organizacijom i kod njih završila obuku Ni crno ni belo, . . . ali! Sve je to divno i zanimljivo i kreativno i brine o ličnosti učenika i usmerava ga i razvija na vrlo zanimljive načine. Međutim, rad sa roditeljima je ostao nedorečen. U tom segmetu sam primetila da „tapkamo“ u mestu. I desilo se ono što sam toliko dugo čekala! Upoznala sam rad Jespera Jula, koji je za mene postao inspiracija. Rad u inspirativnoj grupi „Ko brine o onima što brinu“ me vodi ka daljoj obuci za voditelje seminara i saradnji sa FamilyLab Srbija. Od tada se trudim da podstičem razvoj odnosa nastavnik – roditelj, koji je pun razumevanja, uvažavanja i zajedničkog rada na usmeravanju ka detetu, kao jedinom cilju, koji imamo! Uz to i nastavnik i roditelj se uvažavaju i razumeju.

Šta je značajno u Vašem profesionalnom radu?

Osim rada u školi, radila sam kao voditelj seminara u organizaciji Društva za obrazovanje odraslih, Beograd; Objavila sam Stručni rad u časopisu „Obrazovna tehnologija“ 4/2007, UDK: 371.3, na temu: Inovativni modeli nastave (Integrativna nastava, Projektna nastava i Interaktivna nastava) na Internet adresi: www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/7_OT_4_2007_VESNA_DJORDJEVIC_.pdf

Autor sam dva akreditovana seminara.

Prvi je „Partnerstvo porodice i škole u realizaciji obrazovno – vaspitnih aktivnosti“, koji je odobrio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, br. 556-IX-84/04/2010, a koji je podržao Učiteljski fakultet u Beogradu.

Drugi je onlaj seminar na temu „Dvosmerna komunikacija zaposlenih u obrazovanju i roditelja“, koji je rađen u saradnji sa OKC-om.

Šta upotpunjuje Vaš rad u i čini ga zanimljivijim?

Dosta sam okrenuta prirodi. Volim da istražujem nove predele i da pohodim već istraženo. Bavim se planinarenjem. Moja ljubav su i fotografija i joga.

Pokušavam da kroz planinarenje, uvedem svoje đake u svet prirode. Organizujem planinarenja za svoje učenike, a u tome mi pomažu njihovi roditelji, koji zajedno sa nama istražuju nove predele. Planinarenja organizujem jednom ili dva puta u toku polugodišta i to su, ujedno i neformalni roditeljski sastanci, koji obogaćuju naš odnos.

Posećujemo i Zmajeve dečje igre, na kojima učestvujem barem jednom, sa svakom generacijom i to daje pečat našem četvorogodišnjem druženju.